ŠETNJA

Pala je noć nad našim sokakom tek po koji fenjer sija na banderama kad kreneš širokim šorom sa one strane sela kad dolaziš preko dolme, a ono alasi vade onolike šarane i somove ko nikad pre a oni beše u plićaku ostadoše..Nizak vodostaj a kiše ni za lek već mesecima da padne ni kapi pa stadem malo sa ljudima da prozborim koji vele eto šta nas je snašlo i otkud toliko ribetina..

A baš sa te strane dospeo iz grada kada mi je poslednji bus onomad pobego a ja kreno nogu pre nogu pa laganim korakom malčicko nabaren iz bircuza dospeo posle balon vina i što god pride gdi sam se sreo sa starim pajtosima iz škole…

Na nebu pun mesec sija kerovi zavijaju ko popizdeli a ja pomislio zbog mene laju toliko kad vidim posle i zašto..Usput mi se slošilo nije mi razbudila ni šetnja dolmom blizu tolke vodurine i miris ribetina ?! Pa malo zalego u jendeku ispod starog oraja da malo oduvam i tako ja ostade do prvih petlova koji me probudiše kad i prvi ranoranilac nije prošo švapskim biciklom koji je tako cvilio kad je okreto pedale…

Dospeo kući sav ižvakan ko da su me krave žvakale i koze sisale a kući me dočeka prijatan i vruć doček sa lavorom ladne vode kao umivanje sa doborodošlicom umilne ženice koja me se obradovala jutarnjim glasom- Gdi si ti sisoje pijani..Vidi na šta ličiš pijandura matora i sve tako lepi atributi za domačina kuće koji je dočekan ovacijama..I tako taj dan nekako preživih sa ovoličkom glavom i jutarnjim mamurlukom sa zadacima šta treba poraditi po kući..A naveče se prao na česmi i spavo u senjaku sa kerovima…A posle šta je sve bilo pa šta da vam velim moja sosa je uvek u pravu i želi mi sve najlepše kad dospem..

Autor:Goran Popnovakov 2022