SELO MOGUĆNOSTI

Dani kraći ove jeseni dospeli u našem selu koje je malo ali dugačko i široko kad uđeš sa onog nikad stići do ovog kraja…Usput sve lepote našeg možeš videti idući lagano pešaka kroz šorove i sokake gledeći kako vredni seljaci završavaju vađenje repe i šargarepe i seče kupusa i prodaju istog na onoj stočnoj pijaci kod pošte i bircuza mada stoke odavno nema da neko prodaje ?!

Seče se stari hrast i bagrem ispred ćuprije spremajući se za zimu kojoj se već nazire sa maglovitim ladnim jutrima i uspavanim petlovima koji se već odavno ne čuju da kukuriču još od onomad kad su sve probudili kad se sat vraćo unazad..Poštar Joca laganim verglanjem na onom biciklu ide kroz selo svojim poslom.Koji se sav raspao čekajući drugog već dvadeset godina da dobije, a broji sitno do odlaska u penziju i poslednje isplate iste. A možda i nastavio raditi dok može jer kako kaže nemaju nikog poslati a bilo je reči i o zatvaranju pošte koja beše otvorena još pre sto godina i dolaskom telefona posle rata u naše selo ?!

U bircuzu dobro poznate face iz našeg sokaka pijuckajući domaću rakiju i kafu slušajući sportske rezultate na televiziji gledajući izgubljeni tiket sa par promašenih šansi i pobede i datih golova protivničke ekipe.

Seoska škola pored crkve fala Bogu ima još đaka koje se lagano puni dolaskom mladih porodica iz grada sa raznoraznim razlozima a jedan od njih i pretrpanih istih i mirnog života na selu gdi je vreme stalo koja pruža sve ono što se daje i ima na tužnim bulevarima i više od toga...

Lepota jedna videti sretnu i nasmejanu decu i osmesi njihovih porodica kako su sreću i mir našli na periferiji velegrada koja je udaljena svega par minuta a toliko toga pruža idila zaboravljenih vremena gdi su do skoro meštani istog begali trbuhom za kruhom veličajući ga kao gradom budućnosti i mogućnosti ?! Naše selo može pružti toliko toga da ko jednom dođe ovdi taj se više ne vraća a vala ni ja tamo !!!

Autor:Goran Popnovakov 2022