SVA JE NEKAKO

Nova godina se primakla i došla svečano umivena u belom ogrtaču sa nekom neobičnom cifrom u svojoj godini postojanja kao i oni što su maštali i sanjali pre samo jednog veka šta će sve videti i znati ili oni pre njih..A mi samo naslućujemo šta će sve naši unuci dočekati jer za našeg života smo skoro pa sve videli početak i kraj svega onog što je činilo čoveka i samog pojedinca u društvu punog razumevanja ili je bar to bilo samo vešto skrivano i prikazivano da svi budu ravnopravni ?!

Druga decenija burnoga veka koji nas je opametio, okrenuo ka svetlu, naterao da razmišljamo, radimo i učimo neke nove stvari.. Počeli da se smejemo igramo i zatvaramo u sebe u svoj čarobni i virtualni kutak punih prijatelja kojih nikad nismo ni videli ni upoznali a toliko ih imamo na izvolte…

-Rad i samo rad, a neki spominjali -kuća poso, kao parola uspeha u ovom kratkom prolaznom životu sa nepoznatim iks i svakom promenljivom brojkom nenaplaćemih kredita vrednih radnika udarnika i satnicom više ?! Svaka godina sve teže i udar na prazne šlajpike koji su samo tekući do drugih..

Godine su samo broj pređenih u jedinici vremena postojanja spremne na sve pa i na one lošije a kao da na njih nismo navikli svih ovih kroz mračne tunele koje smo prolazili…Nadamo se svemu onom što volimo da radimo ili što smo radili kad samo bili deca, da se igramo, plešemo, učimo neke nove korake i budemo slobodni da poletimo i isplovimo negde na pučinu daleko od obale i uputimo se negde na pusto ostrvo…Ipak mislim da ćemo morati da sačekamo neku lepšu neskrivenu i lepo obučenu sa nekim lepšim brojem, ova mi se nekako ne sviđa čudna je sva je nekakooo plaki...

Autor:Goran Popnovakov 2023