VOJVODINA U SRCU
Promenljivo vreme ovih dana nije promenilo moj stav prema najlepšoj nam i predivnoj, napuštenoj, siritoj, bogatoj i raznovrsnoj zemlji..Zemlji svih nas koja se uzdigla iz pepela kroz istoriju toliko puta prepričana i otpevana..
Putovah kroz sela i seoceta raštrkana vezana poljskim putevima između gradića širokim šorovima i turskim kaldrmama tamo gdi je vreme stalo i priča jezikom koji se razlikuje od našeg a opet kojeg svi znaju i pitanje koji je naš a koji njiov ?! Sa ljubaznim pozdravom -Dobar dan kako je komšo, kao i svaki drugi dan kad se sretnu komšije na sokaku il dućanu il bircuzu provedeh predivnih par dana u njihovom okruženju doduše kratko i bez zadržavanja i sve u nekom trku ne vidih baš previše ?!
Ali ono što sam uspeo da vidim da je ipak što god ostalo neotkriveno i sačuvano makar što je civilizacija došla u svaki kutak napuštenih salaša i srušenih švapskih kuća seoceta koji su meštani napustili krajem prošlog veka. I tek po koja ostade i u njima živeše naslednici njihovi devizni penzioneri koji su dočekali svoj radni vek i njihovi unuci kojih ima fala Bogu kad dođu u to isto selo polako se uzdiže kao nekad…
Čarolija prošlih vremena još uvek u vazduhu miriše sa mirisom kukuruza, suncokreta i ječma samo kad se zastane na trenutak i zatvore oči i punim plućima udahne svež prolećni vazduh sa severcem koji ga donese sa one strane…Zato je naša jedna jedina Vojvodina u srcu uvek bila i biće i kad nas ne bude više bilo…
Autor:Goran Popnovakov 2023
