KOCKARI
Motivi za početak kockanja su raznovrsni:od zabave, druženja, demonstriranja sopstvene„ sreće “, svojih vrednosti, želje za prihvatanjem u društvu, oslobađanja od bolnih emocija, do borbe sa dosadom ! Ali, iza svega je ključni motiv-kako što pre, bez mnogo truda, doći do ogromnog novca.
Kockanje je bolest zavisnosti a svetska zdravstvena organizacija patološko kockanje definiše kao poseban mentalni poremećaj.
Kockanje je slično kleptomaniji, piromaniji. Kockar se teže prepoznaje od narkomana ili alkoholičara. Iskustvo stručnjaka govori da oni dugo i vešto skrivaju svoj problem od najbližih članova porodice, sve do trenutka dok ne upadnu u velike novčane probleme. Uvek je pred porodicom težak zadatak da donese odluku-da li da vrati dugove, što nije kraj kockanja, ili ne, što dovodi do rasta napetosti, straha, pretnji. Većina, kao što su činili roditelji mladih ljudi, da izmire dugove, ali to uglavnom bude samo predah do sledećeg kockanja !
Osobe koje se kockaju na problematičan način upadaju u krug zaduživanja, što ih vodi u dalje kockanje i novo zaduživanje. Dugovi mogu da budu ogromni, do nekoliko stotina hiljada evra ! Zajmodavci su veoma dobro informisani o imovinskom stanju porodice pa, često, novac ne pozajmljuju kockaru već njegovim bližnjima koje„ isušuju “do egzistencijalne propasti. Literatura i film kockanje boje romantičnim bojama i daju mu ukus ekskluzivnosti. Slika o kockarima kao inteligentnim, hladnokrvnim i kontrolisanim bledi jer psihološki testovi rađeni na lečenim kockarima, svrstavaju ih u osobe koje se inteligencijom ne izdvajaju od vršnjaka.
Karakteriše ih nedostatak empatije za bližnje, na koje u razvijenoj zavisnosti gledaju kao na izvor novca, koji treba da uzmu. Sposobnost manipulacije je velika i začuđujuće je da uvek uspevaju da novac izvuku jer za svakog„slože“priču na koju„ žrtva “naseda.
Kako prepoznati patološkog kockara?
Oni su zaokupljeni i potreba za kockanjem je sve snažnija,neuspešno kontrolišu želju za kockanjem, nervozni su, razdražljivi. U kocki pokušavaju da pobegnu od problema ili se, za kockarskim stolom ili listićem, oslobađaju bespomoćnosti, krivice,anksioznosti i depresije. Nakon gubitka novca sledećeg dana„ jure “dobitak. Patološko kockanje obično počinje u mladosti, ima svoj razvoj i tok:u ranoj pobedničkoj fazi, koja može trajati godinama, uzbuđenje podstiče kockara da nastavi sa igrom. Uzbuđen je euforičan, a rizik od kockanja ga uvlači u zavisnost.
Sledi gubitnička faza kada patološki kockari, da bi sakrili„ igru i dug “, lažu. Oni besomučno nastavljaju da kockaju pokušavajući da dobiju premiju i vrate novac koji su izgubili. Istrošili su sve zalihe, gube posao, prijatelje, zanemaruju roditelje ili decu, agresivni su prema partneru. Porodice tada obično pomažu kockaru želeći da je to„samo ovaj put“.
PATOLOŠKI kockari su zavisni od adrenalina,jer u trenucima kada se kockaju hormon se luči u ogromnim količinama .I sam dobitak mu više ne predstavlja zadovoljstvo. Kad je osoba sprečena da se kocka, kod nje se javlja slična apstinencijalna kriza kao kod narkomana. Porodica primećuje povlačenje i izolaciju(najčešće ako je osoba mlada, roditelji pomisle da koristi neku psihoaktivnu supstancu, ako je starija da ima vanbračnu vezu). A kada doznaju da je problem kocka, porodici u početku biva lakše dok ne oseti da je to, ipak, više od„ igre “.
Kocka je veliki biznis, možda najunosniji za jednu državu. Zvanična statistika je nemoćna da definiše dobit od kocke zbog ilegalnosti većine kockarskih preduzeća. Lutrija„ greb igre “, kockanje na splavu, kazino, sportske kladionice i video lutrija, samo su neki od savremenih vidova legalizovanog kockanja. Laka dostupnost igara na sreću pogodno je tle za nastanak patološkog kockanja. Naš zakon ne dozvoljava maloletnicima kockanje ali ne postoje mehanizmi kontrole. Reporter„ Novosti “u jednoj beogradskoj kockarnici uverio se da maloletnici bez ikakvih problema popunjavaju i uplaćuju tikete na sportskoj kladionici. I prodavac je bio jasan:„ Gazda hoće zaradu ! “Mladi počinju da se kockaju u osnovnoj školi, s malim ulozima. Ako dobiju, skreću pažnju vršnjaka na svoj„ uspeh “. Nekada i roditelji daju detetu novac za tiket, pod izgovorom:„ Bolje da se kocka, nego da se drogira. “
KOCKANjE nije samo muška„ igra “. Sve je više žena za kockarskim stolom. Kockanje mi je pomoglo da se borim sa depresijom-kaže Verica.Usamljenost me pratila kroz život Rulet mi je postao uteha, ali ubrzo i neprijatelj. Zbog njega sam dušu prodala đavolu. Čuvajte se poroka,kockanje kao jedan od najgorih grehova koji postoji,uništava čitave porodice i pretvara zavisnike u bolesnike, gubeći svoju dušu, telo a na kraju i život !!!
