POVRATAK IZ OBEĆANE ZEMLJE
Videvši članak na Facebook-u o životu naših ljudi u velikoj, predivnoj, divljoj i dalekoj zemlji snega i leda preko Atlanskog okeana u Kanadi. Baš sam se iznenadio izjavama naše jedne zemljakinje koja je pre nekoliko godina otišla posle promene režima i petooktobarske revolucije, pobune protiv tadašnje vlasti Slobodana Miloševića. Naime reč je o velikim željama i potraga za boljim životom preko grane u tuđem svetu, daleko od sveta što vezuje sa rodnom grudom i svega poznatog. Dolazak sam u nepoznatu zemlju, sa puno stranaca tražeći i radeći svakojake poslove da ih ne nabrajam i život sa svojom porodicom i sa predhodnom raspravom o životu u toj zemlji pre odlaska, bio je mučan i na momenat na ivici fizičkog nasilja, neverujući u navode svog supružnika o lošem životu ?
Posle provedenih desetak godina u drugom sistemu vrednosti, gde se sve gleda kroz prokleti dolar. Samilost, druženje i saosaćanje ne postoji u onakvom obliku kao što ga mi vidimo i doživljamo ? Kada treba nekom pomoći u nevolji ili praviti slavlje u svom trošku. Kod njih je sve instant ljubav, brak, život kao i da sama deca postaju usputna stanica i pauza između traženja poslova i otplata kredita za kuću, kola…
Imam drugaricu iz osnovne škole koja je otišla pre dvadesetak godina u jeku raspada Yugoslavije i tužnih sudbina koje su nastale građanskim ratom sa svojim tadašnjim mužem. Svoj život je nastavila radeći svakojake poslove i njena priča takođe potvrđuje navode naše pomenute zemljakinje o teškom životu i zarađenom dolarom i još dodaje citiram,, Pedofiličari i ostali manijaci, sve što ne treba u društvo radi na razbijanju porodice kao jedinke i jedva čekaju da nas pretvore u robote savremenog kapitalistickog društva „. Sve dok nam lanac ne stave oko vrata tj.ne ugrade čipove onda smo im biti u šaci. Mogu te kontrolisati bankovno i mentalno „..Strašno šta misliti o ovim rečima ? Ona priča o obećanoj zemlji pada u vodu posle silnih sudbina koje su zadesile naše ljude u dijaspori ! Naravno ima primera gde su se naši zemljaci fino snašli i stekli kapital, hvale vredan. Ali treba dobro razmisliti da li još postoji san o velikoj zaradi i bogastvu u tuđoj državi. Gde je kapitalizam uništio srž i jedinstvo jedne porodice. Gde osnovne ljudske potrebe, lečenje i druge stvari koštaju kao npr.(stavljenje plombi za par dečijih zubića kao jedna plata, a nedaj bože neke teže bolesti i oboljenja srca, koja je cena toga onda ?!
Kada ljudi razmišljaju o povratku u ovu našu izmučenu, jadnu i opljačkanu državu, prepunu prevaranata, muvatora. Kažu dosta im je svega sveo se život na poso-kuća kao što je pokojni Ekrem govorio u njegovom popularnom spotu, šta ćemo mi onda misliti o daljem životu…
Ta vremena bezbrižnog i lagodnog života sa uzrečicom,, Nemogu oni mene malo platiti, koliko ja mogu malo raditi “ bila je sinonim za radničko samoupravljanje u propalim državnim preduzećima i gubitaša su prošla ?! Bojim se da nam nema spasa postali smo robovi potrošačkog društva i silnih kredita. Kopirajući truli zapad koji nema milosti prema nikom ! Urušiće se sam od sebe jer je on dostigao svoj maksimum. Na koju stranu će on pasti ostaje da se vidi, samo se bojim nekog većeg ludila koji se polako ali sigurno primiče uništavajući sve pred sobom ?! I porodicu, i svest o svemu što je ljudsko i ono što predstavlja jedno društvo u celini !
Puno sam pisao o teoriji zavere u mojim tekstovima koji sam usput shvatio. Gledajući razne serije i filmove sa tematikom haosa i uništavanja kroz prizmu ludila i pokušaja reditelja da dočaraju moguće scenarije propadanja civilizacije ! Uhvaćeni smo u oluju ludila koja nas menja iz korena našu svest, običaje, tradiciju i dušu nas samih !
