ČAJ U PET
Topli napitak sa hiljadu ukusa koji svi vole u svim prilikama na svim meridijanima sveta. Nacionalno piće Japana, Kine i Velike Britanije. Kroz burnu istoriju čovečanstva vekovima se trgovalo začinama putevima svile. Vodili su se pomorski ratovi a od napada pirata izgubljene su tone dragocenih tovara. Tako da su začini iz kolonija sporo dospevali i vredeli desetostruko više, plaćani suvim zlatom i samim tim bili rezervisani samo za bogato plemstvo tog doba.
Sticajem ovih okolnosti običaj ispijanja čaja u pet se promenilo kada se engleski kralj Čarls II oženio sa portugalskom princezom Katarinom Braganca. U Velikoj Britaniji i njihovim kolonijama postao tradicija kao poslepodnevna čajanka koja je ušla u sve pore društva. Ispijao se čaj raznih ukusa sa par kocki šećera, mlekom i neceđenim limunom, tračarili se lokalni događaji tog doba. U Japanu i Kini postoje čitavi rituali ispijanja ovog napitka sa nacionalnim nošnjama i drugim stvarima koji predhode tome kroz čajne škole gde se uče osnove pripremanje čaja, a u Turskoj se najviše kunzumira čaj na svetu zbog njihovih verskih uverenja. Lekovito svojstvo ovih začina kojih ima za većinu bolesti na svetu spoznali su stari narodi odavno lečeći stare i bolesne. Stepen izlečenja sa kombinacijom drugih metoda(akunpunkture, masaže i joge)su jako veliki.
Tako da postoje čitavi katalozi o lekovitim svojstvima svake biljke pojedinačno. Jedan od njih je i poznati biolog Josif Pančić koji je pronašao, razvrstao i kataloški uneo o svakoj biljci pojedinačno i objasnio njihova dejstvo na ljude.
U našim krajevima čaj se pije uglavnom zimi kad smo bolesni. A možda neko i pored vatre sa omiljenom osobom pored sebe sa par prženica i tihom muzikom pijucka čaj uveče pred spavanje prisećajući se događaja iz detinjstva.
