RAZGLEDNICE
Voleli smo da šaljemo razglednice sa mora, planina ili negde iz strane države kada smo bili na godišnjem odmorima sami ili sa porodicama. To nam je bilo prvo šta bi uradili kad bi stigli na odredište, da se javimo telefonom ili razglednicom sa porukom pozdrav sa mora od porodice…Često se dešavalo da razglednica stigne kasnije nego što se mi vratimo sa mora jer takve pošiljke nisu bile prioritet za slanje pošte. Gde god da smo odlazili bilo nam je lepo, lepa voda, sunce, plaža prijatni ljudi jednom rečju bezbrižni. Gledali svoja posla i uživali u čarima leta sa svojom porodicom.
Obožavali smo da obilazimo i ostale gradove usput kada smo kretali put mora ili planina onako usput bez nekog plana ili obaveze. Sa pasošom u ruci i jednim koferom znali smo otići za Grčku ili Češku ili časkom do Segedina u šoping. I naravno uvek se javljali kada smo stigli. Lepa navika koja još uvek postoji kao vid komunikacije i pored ovih modernih čuda tehnike koje su ugasili sav doživljaj neizvesnosti očekivajući razglednicu ili dopisnicu od svojih najmilijih ?! Ostaje da se sećamo lepih vremena koje su za nama kada smo kao klinci slali svojim drugarima ili familiji razglednice sa porukama- Što je ovde lepo, šteta što niste sa nama sada ?! Hvala na pažnji i javite se kad stignete razglednicom.
