CVIKERI
– Samo da stavim cvikere viče baba Jela svom poštaru Đoki sremcu kada je potpisivala ček od penzije. Inače mater mu beše rodom iz srema iz Neština pa tako i on dobi svoj špicnamet, makar što je rođen ovde ?!
Poštar Đorđe Milić ili ti Đoka sremac je bio omiljen u selu poštovan i cenjen od svih. Visok, lasast crne zalizane kose i potkresanih brkova sa širokim osmehom i belim zubima. Bio je savetnik, advokat, blagajnik, veterinar i mesar. Uvek trezan, tačan i miljenik dece i žena koje je sretao na poslu.
Pratio svetsku politiku i zbivanja u zemlji. Načitan i potkovan na svim poljima, tako da je i vanredno završio ekonomski fakultet. Dobio mesto upravnika pošte a uskoro i direktora u velikom gradu. Svojim radom se istekao kao vredan član društva i posle dugi niz godina zasluženo i mesto ministra u vladi.
Slučajno ga put na nanese u svoje rodno mesto i iz kola vidi baba Jelu kako sedi šamlici na šoru ?!- Dobar dan baba Jelo kako ste, kako zdravlje ?- Da li me prepoznajete ?- Ček, ček samo da stavim cvikere da vidim koje ?- Ohoo pa to je moj omiljeni poštar Đoka sremac, nisi mi isplatio dedinu penziju a otišao si bez pozdrava.- Nego reci mi kad se vraćaš na posao da zajedno pijemo kafu i jedemo slatko ?!
A od onda je prošlo sigurno dvadeset godina naša baba Jela zašla u devetu deceniju života, a naš poštar na pragu penzije ?! Hvala na pažnji !!!
