SEĆANJA NAŠA

9. maja 2017.

– Ajde pilići vreme je spavanju, jeste li spremili knjige za školu spominje mater svojoj deci. Deca potvrdno odgovoriše , popiše mleko i legnu na spavanje. Dotle je baba potpalio šporet, skuvao kafu i uz priču i kuvano vino počeo se prisećati lepih vremena kada su oni bili mladi.

Izlazili na igranke koje su se održavale u domu kulture svake subote, šetali korzom kada su bile lepe večeri. Sretali divne ljude sa kojima su delili radosti života. Voleli da gledaju zvezde i planiraju budućnost kao i događaje sa radnih akcija. Kojih je bilo mnogo u to vrene tih godina kada jer čovek sleteo na mesec i pokrenuta revolucija borbe protiv rata. Deca cveća koja su propagirala mir i ljubav među narodima. Muzika i moda je pratila trend tih promena koje su donele neku novu svest o životu i životnoj okolini.

Ta priča ih je odvela duboku u noć i planovima koji ih čekaju u budućnosti, da su potpuno zaboravili koliko je sati i vatru da nalože koliko ih je nostalgija za tim vremenima povukla. Dok ujedan čas baba ustade i reče; dosta maštanja treba ujutro ustati imamo posla na njivi. Jutro svanulo baba se spremi za poso kad mu žena viče sa praga kuće: Jel babo jel ti znaš koji je danas dan, nemam pojma odgovori on ?! Reću ti večeras kad dođeš u krevet ?! A beše im godišnjica braka !!! Hvala na pažnji..