ROB SVOJIH NAVIKA

Svi ste čuli da postoje ljudi koji su robovi svojih navika, da sve rade isto i u isto vreme. Da sve rade programirano, da ustanu operu zube, istuširaju se, doručkuju i krenu na posao. A kad se vrate sve to samo obrnutim redom, što kažu posao-kuća nikakvu zanimljivost u svom životu nemaju, nemaju hobi, prijatelje sve proračunato i isplanirano rade. Koliko će novaca potrošiti ili koliko će nešto trajati, svako njihovo pitanje se zasniva na računici i proveri. Obeležavaju svoje stvari kako kući tako i na poslu gde rade.

Kod njih nema one strasti i trenutne misli i energije za nečim, pomisli na nešto nepoznato ili novim ? Sve moraju da ispitaju, ispipaju i provere da li to ima neku vrednost za njih. Prijateljstva koje sklapaju samo se svodi na korist i trenutnu brižnost prema drugom dok im trebaju kao piuni u šahu ?! Teško je te ljude poznavati i iz njih izvući onu ljudskost, iskrenost ili strastvenost. Oni se najbolje uklapaju u sredinama gde postoje slični njima a sama površnost i službeno obraćanje sa kolegana sa kojima rade njima godinama.

Postavljam sam sebi pitanje ali i vama dragi čitaoci da li je to normalno u ovom ludom vremenu koje je nastalo biti takav i sam sebi dovoljan ? Da li je to bolest, vaspitanje ili se čovek samo takav rodi, što kažu svi su različiti i svako ima pravo na svoj izbor ?! Kako god znam da ja ne mogu ništa uraditi bez svojih malobrojnih i izabranih prijatelja na koje mogu da računam u životu, a ovim ostalim samo da poželim sreću i da ne budu više robovi svojih navika i da se upuste u nepoznato bez oklevanja ?! Hvala na pažnji !!!

Autor:Goran Popnovakov 2017