TRKA ŽIVOTA
Maratonac Željko Marić učesnik svih maratona unazad trideset godina u zemlji i inostranstvu koji je pretrčao na hiljade kilometara, dobitnik na desetine pehara i medalja za propagiranje tog sporta i zdravog života. Za sebe je uvek govorio mora da ide dalje i da ga nešto tera napred. Radio je kao profesor fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi u Zaječaru skroman i pažljiv prema svima. Bio je omiljeni među đacima koji su ga smatrali njihovim idolom i za njih bi dao sve, bio im je vaspitač, zabavljač i savetnik u njihovim mladalačkim problemima.
Kao neki drugi otac ili stariji brat koji je brinuo o njima, pazio na njih i želeo im samo dobro. Roditelji za njega su pričali da se takav čovek retko rađa jer su u njemu prepoznali dobrog čoveka kojima je svima želeo dobro i kroz njegova dela koje je činio svaki put kada je nekom bila potrebna ?!
Sport koji je bio naporan za većinu ljudi za njega je bio pokretač svega u životu, početak i kraj. Učestvovao je na svakom većem takmičenju samo da bi nešto sebi dokazao, koliko daleko i dugo može da istrči trke u svakakvim uslovima. Tako da se posle više od dvadeset godina trčanja na običnim trkama počeo polako ali sigurno pripremati za ultramaratone koji su bili dugi sto i više kilometara. Za koje se uporni Željko počeo strpljivo pripremati sa drugačijim treninzima i ishranom koja je zahtevala poseban režim i ostale zahtevne treninge da bi se moglo istrčati ?Polako ali sigurno je dolazio do željene forme za koje se mesecima pripremao istrčavajuči kratke polumaratone svaki dan i željenog prvog ultramaratona od sto kilometara posle šest meseci. Nije mogao da veruje da je bio uspeo, ali i to mu nije bilo dosta nego se prijavio za ultra maraton koja se održava u sahari najtežoj trci na svetu pod ekstremnim uslovima gde ljudi umiru i nestaju u tom peščanom paklu ?!
Trka koja se održava više od trideset godina sa tolikim pripremama koja nimalo nije naivna da se ledi krv u žilama i sama pomisao na to kolika je opasna i ekstremna ? Željko Marić svoju trku života je istrčao za više od dvadeset četiri sata bez prestanka i time sebi i celom svetu dokazao gde su granice izdržljivosti ? Povratkom u svoj rodni grad dočekan je sa svim počastima i zahvalnošću celog grada koji je bio zahvalan i ponosan što imaju takvog sportistu među njima. Tog dana je napunio i pedeset godina sa srcem i i vitalnošću nekog tinejdžera a gde bi se mogao uhvatiti u koštac sa njima koliko je bio fizički i psihički spreman. Svoje trke je nastavio da trči i posle, odlaskom u zasluženu penziju kao veteran i počasni trkač maratona sa svojim unucima koji su takođe krenuli dedinim stopama..Hvala na pažnji i trčite za sebe…
Autor:Goran Popnovakov 2017
