PALAČINKE
– Maro a kad ćeš nam praviti palačinke, govoriš nam već dve nedelje a tebe mrzi, viče baba iz avlije spremajući prikolicu i traktor za njivu.- Au al ste dosadni ko da nemam drugih poslova zar ne vidite kakva je vrućina videću još ?! A dečurlija kad su čula da se peku brže bolje su se rastrčala po avliji da skupljaju jaja tako da mati nije imala kud ?!
Beše svakojakih od koka, morki, pačijih i guščijih nakupili da je sigurno bio nasad jaja, a ne zna se kolko su još porazbijali usput u silnoj žurbi samo da im mater ispuni želju ?! Sveže mleko je mater izmuzla od domaćih krava koje su kupili onomad na Rumskom vašaru i još što god ?!
Spetljala se mati celo prepodne sa ručkom, spremanjem kuće i pečenjem palačinaka da je sva sustala od posla. Zadimila se sva kuća od tiganja i izgorele masti da se miris širio do treće ulice. Ko god je prolazio pored kuće svako je imao komentar- Al ovde miriše, šta ste tako lepo pravili ? A Mara beše besna i sva sustala što ih je morala peći odgovara,- Ništa posebno malo picmiruša.
Baba u međuvremenu dospe sa njive taman beše vreme za ručak. Beše pasulj prebranac prste da poližeš kolko je bio dobar, tako da sedoše da ručaju i one palačinke kao desert na kraju probaše ?! Deca jedva dočekaše sa šećerom, pekmezom i orasima tako su sve svi nagruvali da nisu mogli da dišu kolko su ih bili željni ?! Beše ručali a dečurlija se po šoru rastrčala. Vredna Mara stala spremati kuću i prati sudove, kad joj Pera spomene;- Au Maro sve je bilo dobro samo nisi još palačinke sa čokoladom napravila jedino je to falilo. A mara pobesni- E sad kad opaučim tiganjem videćeš ti svoga Boga kad si tražio palačinke da ti pravim ?! Hvala na pažnji…
