BANDERAŠ

Posle rata naše selo nije imalo telefon kao i većine drugih tih godina kada je zemlja bila razorena i tek počela obnova bez stručnog kadra koji je nedostajao i malo ko je znao oko toga. Jedne godine pojavi se visok krupan momak koga je poslala pošta iz prestonice da pregleda ono što je preostalo od stare centrale koja je uništena za vreme rata. A postojala je od onog prvog svetskog rata koju je Austrougarska napravila za potrebe monarhije.

Pojavi se na motoru jedno jutro sa torbom punom nekih stvari pred bircuzom i priupita kelnericu?- Jel ima negde ovde telefonska centrala lepa curo ? A ona mu reče- Iideš tamo do kraja sokaka pa ulica levo ima neka švapska zgrada, valjda je to ?

Vest se brzo proširi selom da je stigao banderaš iz prestonice da popravi telefon na ono mali broj kuća što je imalo pre rata a i drugi meštani su bili zainteresovani za telefon ? Zadržao se više od dva sata u toj predratnoj centrali isptivajući sve kad sedne na motor i ode u nepoznatom pravcu. Posle nekoliko dana pojavi se kamioni pun ljudi i nekih kotura sa kablovima i drugih stvari na njima, brzo su oni to istovarili i raspodelili po celom selu.

Jedan od njih je bio onaj banderaš na motoru što je onomad dolazio i on beše glavni koji je sve to nagledao, a neko iz sela priđe pa ga priupita ?- Kažte mi šta se ovde radi hoćemo li mi sada svi dobiti telefon ?!A on reče;- Hoćete dobili smo direktivu sa vrha da svi dobiju u vašem okrugu do kraja godine ? I tako to odradiše poštari ekspresno svuda postavivši telefonske stubove kroz celo selo i u svaku kuću povezali liniju da niko nije mogao verovati šta se to dešava ?

Posle su čuli da je sve finansirao neki Pera poštar njihov meštanin koji je radio u onoj staroj centrali i pre rata otišao za Ameriku. Tamo je lepe pare zaradio a hteo je da nekako pomogne selu da svi dobiju telefone jer čuo da je ona uništena za vreme rata. Pokušavao je on godinama da to ostvari ali uvek je nalazio na zatvorena vrata i gde god se bio pojavio rečeno mu je da će narodna vlast to uraditi kad bude bilo potrebe. Skoro da ga nisu uhapsili jednom prilikom mislići da je on strani plaćenik, srećom prepoznaše ga drugi ljudi koji su znali ko je i šta je radio pre rata ?!

I tako dobiše meštani našeg mesta nove brojeve da bi mogli da se čuju sa rodbinom i onima koji su otišli kao gastabajteri tih godina. Život im se bio promenio iz korena, kao i struju koji su dobili nekoliko godina posle rata. Peri su se svi zahvaljivali, čak su hteli i spomenik da mu podignu za života, ali on je to uporno odbijao, bio je zadovoljan i sretan zato što je nekako mogao pomoći svojim komšijama. Hvala na pažnji…

Autor:Goran Popnovakov 2017