RATNI DRUGOVI

Deda Laza sedi na verandi i gleda požuteli album sa slikama i seti se svojih vojničkih dana.- Lazo derane moj dođi do tvog dedike, trebaš mi da mi napišeš ono tvoje lepo pisanije jednom mom prijatelju iz ratnih dana. Ja nešto ne vidim a i drhte mi baš ruke, sedi ovde za astal i uzmi parče artije i plajvaz.

1sdf.jpeg

I tako deda Milan počnu diktirati deranu.- Spasoje ratni druže kako si, kako zdravlje, kako familija, nismo se čuli ni videli sigurno trideset i više godina, nešto se setih starih vremena, pa rekoh da ti pošaljem pismo ?! I tako deda jedno veliko pismo izdiktira svom unuku Lazi sa svim svojim mukama dobrim i lošim događajima koje su se izdešavali u prošlosti. I još spomenu gde i na koga da pošalje kad bude išo u poštu. Ta nije prošlo valjda nedelju dana odgovor stiže iz Valjeva adresirano na Krstić Milana ?! – Derane, ček, ček vidi ko to piše ?- Deda to je onaj tvoj prijatelj iz vojske, javlja ti da je zdravo, živo i da će te uskoro sresti.

490x370_srpska-artiljerija-ulazi-u-nis-prvi-svetski-rat.jpg

Prođoše sigurno tri meseca od kad deda dobi pismo, kad na kapiji neko viče- Milane, Oj Milane gde si junače ?! Izađe deda Milan pred kapiju, kad vide svog ratnog druga koji se nimalo nije promenio, stade se ljubiti i pozdravljati da su u jednom momentu i zaplakali od sreće. Izađe i baba Mara pa reče- Ajte unutra u kuću da sednemo svi za astal ko ljudi. Iznelo se iće i piće i požuteli album sa slikama iz vojske i njih dvojica na tim slikama beše zagrljeni ispod jednog velikog bora. A u daljini se videla planina Cer, gde su ratovali tih godina protiv Švaba..

RHT.jpeg

Stare uspomene i suze su same navirale i sa setom prisećali svojih starih drugova koji nisu više među živima i prepričavali dogodovštine iz vojske. Svoj protekli život i druge životne stvari. U jednom momentu deda Laza priupita ?- Kako si znao gde živim kad nisi nikad bio kod nas ?- Pa ja ti ne reče, pa meni je unuka ovde udata, ona inače radi u pošti pa proverila tvoju adresu i eto me ovde kod tebe ?!- E neka si ti meni samo došao, ajd živeli neka smo zdravo, živo i da se dogodine kod tebe sretnemo ?! Uzdravlje moj ratni druže !!! Hvala na pažnji…

Autor:Goran Popnovakov 2017

 

Advertisements