LADLA
U špajzu našem baba je navek čuvala u ladli starog kredenca neke stare slike, stare prepise kolača i isečke iz novina..Ladla prepuna svega i svačega gomilu gumica za tegle od pekmeza, čepova za flaše od paradajza, celofana i čenovi belog luka protiv moljaca ili što god drugog ?!
Nekad je znala kad je čistila špajz i pajala paučinu sa zidova da sve ispretura i izbaci sve iz ladle da stavi stare novine ispod svega i stala prebirati šta je za baciti i naravno dopuniti je istim receptima, čepovima i gumicama..Da je deda znao grditi- Zoro bacaj više te papirčine miševi se počeli skupljati po kredencu. To joj je bila manija da stalno nešto skuplja i trpa u istu tu ladlu godinama dok jednom deda nije pošizeo i sve izbacio iz kredenca na đubre.
Posle ispo rat u kući što je pobacao recepte i drugo šta pa nisu pričali do podneva dok nije dospelo vreme ručku i popodnevne dremke a posle ko da nije ništa bilo jer baba opet istu tu ladlu napunila…A mi klinci po kredencu i ladli voleli babrati i tražiti oraje, lešnike i suva grožđe smo znali jesti a oni ostavljeni bili za kolače i koljivo za slavu i Božić ?! Na sreću nije nas nikad navatala al da jeste sigurno bi klečili negde u ćošku na kuruzima, a ko da nismo za nešto drugo bili…
Prođoše godine naši pomreše i baš sam onomad nešto u šupi gledao kad vidoh stari kredenac gde se već sav raspo. Dal od vremena ili miševa ne znam pa rekoh da pogledam u onu istu ladlu i nađoh neke stare dedine slike i babine čuvene recepte za neke kolače koje je ljubomorno čuvala. A nikad ih nije stigla ni praviti jer smo stalno iskali da nam mesi krofne i peče palačinke…
