ČIRAK
Beše u našem selu neki čovek koji je navek nekom smeto gdi god se pojavi dal u dućanu, bircuzu il šoru i gdi god stane imao grdnju, Bože čak i na groblju ?! – Šta ćeš ovde ko neki čirak smetaš došo pa osto teraj svojim poslom..A jadan ni sam ne zna zašta su ga ljudi terali ni da je bio šugav pa da imaju razloga za to ?!
Zvaše se Sreta Protić- Čirak dobi špicnamet još kad deran beše baba ga navek tero sa štapom, pa deda, baba i svi u kući ko da je znao kad ne treba da se pojavi ili naradi nešto što ne treba. Moto se po avliji, svinjcima, čardacima i šupama, sedo na traktor i polivo svinje ladnom vodom da ih leti razladi pa su se zdravo naladili i skoro crkle…Prosipo prekrupu, pio rakije i seko šunke i slanine s nožem a kad nije mogo sve pojesti davo kerovima na sokaku i vijo guske po šoru. Pentro se na komšijski dud i višnje i skako s čardaka dok nogu nije skrljo i od tada beše miran ko bubica a špicnamet ostade.
Celi vek pod grdnjom beše bio i kad se oženio i decu dobi, dobijao po nosu od žene i dece nije se hteo srditi na njih mada je imao debelih razloga šta su mu sve radili po kući..Deca nisu ga slušali nimalo a Sosa radila šta je htela po kući i komšiluku do jednom kad ih je sve povijo dedinom čirakom baš negde pred slavu i dobro naučio pameti..Pa i one u selu što su ga svi pravili ludim i od tada ga zovu- Ludi Čirak ?!
