ZORA

Probudih se u neko doba svi spavaju a ja onako bunovan morah do klozeta, idući nogu pred nogu češući zadnjicu dok napolju beše mrkli mrak i kerovi lajaše na grmljavinu koja se čula negde u daljini. Iziđem iz avlije i sednem na klupu ispred kuće zapalivši cigaru koja mi ostade do pola ne popušena u džepu jakne koja beše okačena u letnjoj kujni.

Čujem negde udara i tutnji i pomislih- Izgleda da ovi naši tuku oblake zbog leda jer beše ovih dana tolko toplo i neka sparina se spustila da ne možeš disati kolko je teško neko vreme. Pust šor našeg sela nigde nikog osim kerova lutalica koji tumaraše po mraku, čak nemadu ni bećara koji su znali lutati sokacima valjda su svi zavukli u kuću misleći kiša će ?! Taman htedoh ući u avliju kad neko dobaci-Komšo imaš cigaru ?!- Nemam kod sebe moram u kuću po kutiju odgovorih mu. A ono moj komšija Pera vraćao se odnekle sa bicklom pa mu pukla guma i moro ga gurati iz grada kako mi reče..

Raspričasmo se mi koja je cena tovljanika, kuruza kako je kod kuće, kad odnekle i moj kum Sreta ide pijan ko majka i peva celim šorom razbudivši sve kerove i nutka nam neku brlju da pijemo, a ja ne htedoh kuma da odbijem i eksiram na brzinu. Sedo smo na klupu nastavivši priču gdi je bio kum i gdi se tako nabarario, reče da je bio da majstoriše vodu kod nekog Slovaka u Selenči pa zaseo pio vina i kulena gdi mu ljubazan domaćin izneo da košta…

U neko doba peto zakukuriče i vidismo sunce gdi izlazi iza našeg brega a ja pomislih nisam ni treno noćas a tolko posla imam danaske za poradih ? Rađišo se kum i komša a ja uđoh u kuću i vidoh da sam celo veče bio u gađama na sokaku srećom ne vidoh me ženski svet ko zna šta bi pomislili ?! Probudih ženu da kuva kafu i sprema fruštuk a na satu već sedam dospelo i vreme poslu na njivi ne spomenoh joj da sam celu noć proveo na klupi..

Autor:Goran Popnovakov 2019