ODO SMO
– Spremajte se deco babina gori kuća švabina reče i istrči iz avlije na šor da gasi vatru kod njihovog prvog komšije Mileta, a ono neka vetrina zadune niz šor a njemu kuća se baš sa one strane gdi je čistina i najviše duvo ni zavetrine ni kojeg duda ni kuruza da malko ublaži ?!
Gdi mu sve zavati požar kuću, nusprostoriju i pušnicu i deca su se sva uzmuvala da gase uzeše ampere i vodu iz starog bunara i jedva spasi smo kuću..I vetar se smiri odjedared ko da je znao da je još malo duvo ceo sokak bi zavatio ?! I tako zaseli nasred avlije da malko oduvaju na nekoj staroj klupi, a komšija negdi nađe balon rakije što je onomad peko dok se crni dim polako gubio u oblacima koji su navukli kišu koja je počela da pada onako natenane i sa osmesima na licu ispismo onu gromovaču.
A baba spomene- Pa Mile šta bi to skoro da sve izgore ?- Ma pusti me u očin kreno da sušim one kobasice što sam ostavio onomad kad sam klao kad zazvoni telefon a ja otrča na brzinu da vidim ko je jer je Mara otišla u dućan kad oni moji sa mora se javljaju odnekle..-Ja razglabo frtalj sata sa njima kad me nešto odvuče do pušnice a ono zavatilo sve živo od one mašćure što se poče cediti sa njih.
– Dobro smo živu glavu izvukli da nije bilo vas ode kuća ?!- Ma dobro je Mile bitno da smo se našli jedno drugom u nevolji.-E tako neće moći ima da vam dam sve novce da idete na more što sam ostavio za banju meni i babi i ovako se niste makli iz sela dvaes godina…
Prođoše nedelj dana od nemilog događaja kad ide Mile sav zajepuran ko vepar i uleti u avliju sa rečima- AJde spremajte se idete šinobusom do Bečkereka a onda autobusom do Novog Sada vi danas putujete na more i još gdi god…-Ma šta ti je komšo budi Bog s tobom kakvo more kakvi bakrači ?- Pa ja ti reče onomad da ću vam pokloniti jedno putovanje i to u Trst u šoping i ondak se vraćate kod nas u Baške vode u one poštanske kamp kućice..To mi je sredio onaj moj rođak iz pošte a kad se vratite onako nasoljeni ondak ćemo jedan roštij udariti i ima da se ožderemo za sve novce…
– Ma ne možemo mi nigde ići imamo stoke i još što god drugog raditi po kući šta ti je Mile ?!- Ne sekirajte se vi ništa ja i Mara ćemo sve to namiriti i srediti, ajde spemajte imate večeras šinobus…A mi ostado smo ko pokisli, pa počeli mucati ko za svadbu kad smo beše bili a deca najviše se poradovaše što će negdi ići napokon posle tolko godina..-A zašto Mile to radiš upitah ga ja ?! – Pa vi ste nam spasili kuću i sve u njima ne znam šta bi radili da smo ostali bez svega, zato vi ste ovo zaslužili i vamo treba više nego nama a deci da ne govorimo…A naši i ovako nisu ovde već koju godinu i neće dolaziti skoro a mi ćemo dogodine do njih ?!-Nego cipel cug i napred samo da vam ne pobegne prevoz…
I tako mi se spremi smo na brzinu i krenu smo slobodnom vožnjom sa rečima – Odo smo na put oko sveta za sve novce…I poslaćemo vam razglednice iz…
Autor:Goran Popnovakov 2020
