LADOVINA
Sedi Mika ispred kuće u debeloj ladovini na klupi što mu deda sklepa za života i komentariše svom kumu Peri kako mu je teško i da se onomad baš naradio kad je išo na njivu da skida žito. Sa flašom piva u ruci kuka i skida sve Bogove sa neba kako je vruće i da nema ni besnog kera na ulici, a vala i zvezda baš upržila da gori nebo i zemlja.
Od silne priče se zdravo umorio da je morao svo pivo popiti iz gajbe što je metno ispod klupe da mu se nađe i malčice oduva u onoj ladovini što se sakri još izjutra pre prvih petlova. Dočekivao i ispraćao kuma, komšije, poznanike i rođake na istoj klupi celi dan do večeri.
Nije čak ulazio unutra ni na ručak samo puvao, psovao i ljuštio pivo koje se tolko uvrućilo da Bože ko pišačka beše bilo ?! Ali on odustajao nije dok celu gajbu ne isprazni do dna..Uvuče se u kuću u debelu ladovinu i strovali se na kauč da malo oduva i zaspi. Kad negdi u gluvo doba noći se trgne vidi mrak, a žena mu i deca u drugoj sobi spavaju..
Otide u klozet da se oklakša od silnog popijenog piva i sedne ispred kuće na klupu gledajući u mesec kako sija tako jako da je celi šor osvetlio te otvori pivo što ostade ispod klupe iskapi na eks i glasno izgovori- Al je bio težak dan u ovoj ladovini…
