NAŠKI I VAŠKI

Bila u selu jedna nadrndana familija puna avlija dece od tri brata koji svi zajedno živeli ko na salašu da su, a ne u samom centru na glavnom šoru blizu crkve.

Jetrve između sebe, deveri i snaje sa druge strane a braća vadili brice jedni na druge, a zbog čega to nije niko znao ?! A istina je bila duboko skrivena između familije da niko nije uspeo doznati zbog čega ?!

Bilo je divana da doznaju od braća u bircuzu da ih ožderu il nešto od snaja u dućanu al nisu uspeli doznati ič ?! Čak i deca su su svađali baš onako, valjali u blatu i gađala balegom jedni druge a posle opet svi svako svojima u svoju avliju..Kako im je to baba namestio da se ne svađaju a mati samo nemo gledila njihovu neslogu..

Da li je to bilo zbog toga što su svi bili u istoj avlji pa ne mogu da se gledaju i dele isti đeram, ili zbog snaja koje su znale malo da vršljaju među braćom da se nisu znala koja su čija deca te su sva ličila jedne na druge..Al prava istina nikad nije izašla iz zajedničke avlije da su svi bili spremni na kavgu i tuču kad im se spomene neko njiov. Čak i deca su bila prgava da su čuvala svoju braću i sestre od dečijih ogovaranja ?

I posle dugo godina kad mater saraniše i svi dočekali svoju unučad nisu mogli da se smisle i uvek bi planula varnica između njih kad bi se sreli da su svi zaboravili šta je pravi razlog njihove nesloge..Varnice bi splasle i ružne reči uminule kad bi se našli na saranama komšija i prijatelja. A kad su počeli da odlaze jedan po jedan iz familije unučad se jedared sastali i dogovorali da se jednom godišnje nađu i dobro ispričaju i zauvek zaborave njihove svađe koje su ih delile..A selo ko selo pričala razne priče za njih pa vremenom odustala a vreme ide dalje kao i ljudi kojih više nema..

Autor:Goran Popnovakov 2020