MAŠTA
Miris poljskog cveća u proleće nam otvori dušu sa pomisli na lepe trenutke sa voljenom osobom ili da smo na nekom lepom mestu okruženi divnim ljudima sa kojima delimo sve naše misli i navike pretočene u neke pesme sa rimama koje nam gale srce i dušu sa čašom vina uz tihu vatricu na obali reke vraćamo sećanja iz prošlosti sa uzdasima- E kako je tada lepo bilo ?!
Vetričak sa severa mrsi nam guste kose a ukus zrelih trešanja i jagoda u ustima nam posebno stvara osećaj slobode kada ugledamo široke pašnjake i livade do god pogled nam seže…A po njima trčkaraju krda konja, a na drugom brdu pasu stada ovaca sa kravama koja daju neopisivu sliku netaknute prirode…
Mašta puštena na volju vašeg autora je došla do toga da više ne može pogledati dalje od nosa i frižidera jer je zdravo ogladnio kad ga je ugledao krajičkom oka ?! A u njemu par kobasica, tabla slaninice, švargli i krvavica, čvaraka i kupusa kad se setih da još traje zima a januar do pola dospo..A ja uvrtio u glavu o pomisli o ovcama i kravava ko onaj bik Ferdinand što miriše cveće na onoj istoj livadi dospeo odnekle…
Autor:Goran Popnovakov 2021
