E KAD BIH BIO

E kad bih bio..To bi bilo malo čudnovato za videti u očima stranih posmatrača i domaćih radoznalaca koji bi verovatno upirali prstom i govorili za mnom- Ko je ona lujka ?! Da, da i to bi sigurno bila istina jer Bože moj što sam ja inače smotan pa to je čudo neviđeno..Verovatno bi išao na nekim slomljenim štiklama sa maramom preko glave kao u neke babe sa cegerom u levoj ruci i žurio na pijacu da kupim što god ?! A posle kući da probudim mužića mog nabarenog i dobivenog od sinoćnjeg druženja sa kolegama koji su odnekle dospeli još juče i odveli ga u nepoznatom pravcu..Razlog njegovog pijanstva je ostao nepoznat ali doznaću JA zašto i gde je to bilo ?!

Sa komšilukom bi bila u izuzetnim odnosima kao i uvek bi prvav doznala šta se u selu i šire dešava i radi, ko je s kim i koje šta naradio..Ali ne bi ja išla dalje od svoje kuće naopako pa da mi ovaj moj blenta nešto pomisli, nego dočekivala i ispraćala komšinice dok je on u bircuzu il gde god i tako..Deca ko deca navek napolje u avliji bi se igrala dok bi ja kuvala ručak za nas i mog..I naravno sve ostalo po redu a kad dođe do onog- E jbg nema toga ispod pojasa…A ujutro opet kako treba- Ajde deco u školu treba ići posle fruštuka što sam vam spremila, a onaj moj zekan zvekan srećom ode navek zaujtra na njivu da ore pa ga ni ne viđam..A kad dođe kući što je Bože dosadan i stalno nešto iska novce- Te daj za traktor, te daj za seme te vidiš da je mator i sve tako a ja šta ću podaj ?!

A kad rodbina dođe na slavu dočekivala i naspremala za tri tote i četiri madžara da slučajno ne zafali..Pa deci rođendane i radovali našim …I tako kako život ide idu dani i godine dočekasmo mi i unuke u istoj onoj babinoj kući što nam ostavi u amanet da uživamo u životu i sreći unuka što nam deca ostaviše da ih čuvamo dok se oni ne vrate iz belog sveta u potrazi sa srećom i boljim..

Autor:Goran Popnovakov 2021