POGLED U NEBO
Ovih dana baš neka kiša pada nikako da prestane, ali ne pada ona jako nego onako sitno pa dosadna da prosto natapa sve, nas, zemlju i travu i pesak praveći živo blato. Ne smeš nigde da zakoračiš hoćeš li u istu upasti napraviš li pogrešan korak ?!
Kiša koja iznenada iz vedra neba padnu bez naznaka munja i zvuka groma, tamo negde u daljini se nazire vredro nebo i sunce koje izbija na momente ali teško od silne kiše koja već danima pada…Imamo mi kišobrane ali nekako uvek pokisnemo sa strane da prosto ne možeš pobeći od nje, gde god da kreneš ona pada li pada a mi gledamo u isto to nebo i molimo se Bogu hoće li više stati…
Dugoročne prognoze nisu nikad bile tačne pa ni ovih dana sa ovim kišnim i varljivim prolećom koji nam sve kvari planove i gasi živote naših poznanika, kolega i prolaznika koje znamo odnekud ?! Napuštaju nas oni sa kojima smo proveli živote u radnom okruženju i delili samo lepe stvari..I o njima sve najlepše da im se putevi ukrste na istom mestu gde idu svi pravednici, vernici i srećnici…I sa pogledom u nebo shvatimo da kiša lagano prestaje i nastaje lepše vreme…
Autor:Goran Popnovakov 2021
