GARIŠE

Skupiše se društvo staro, gariše iz školskih klupa posle tri decenije da se nađu i ispričaju u avliji našeg starog znanca koji nas dočekao kako priliči i dolikuje uz kratko i žestoko i mokro i ladno prohlađeno u buretu od kupusa i koji rogonja bez etiketa koje smo morali da koštamo da se gazda ne naljuti..

Vatra se pali ispod roštilja izidan ispod natrkrivenog letnjikovca na talandari i sveopštim pripremama pre toga sa nekoliko kilograma mesa, roštilj kobasica, slaninica i koje čega navijali za našu kuvaricu bez kecelje i zavijene ruke od vrućine iščekujući pečenje posle nekoliko sati kuvanja i znojenja..

Srećom da je ladni nektar to sve zalađivao uz priče i šalu iz mladosti i školskih klupa drugari jedva dočekaše roštiilj koji su sa uživanjem popasali al je najteži deo bio šta ćemo sa kožurama od slanine dal i to da u slast pojedesmo il mačkama damo koje su se vrtile oko nas sve vreme. Ipak dadosmo im da nam više ne dosađuju, a baš u tom trenutku počeše i kiša koja je počela prvo sa prvim kapljicama a potop čitav beše posle toga baš dobrano natopila avliju i isprala zagušene oluke od lišća…Naše druženje trajaše do nekog doba kad smo se lagano razišli put svojih obaveza i dogovorima o nekim novim druženjima u skorije vreme ?!

Autor:Goran Popnovakov 2021