DOBA

Kažu kad si mali i glumpav za medalju kad ti nisu sve ovce na broju kad nemaš ni brige ni pameti. Kad si od jutra do sutra napolju, ali nikad unutra dok ne ogladniš i ne uletiš u kuću na brzinu na parče leba sa pekmezom i ne nalipaš se ladne vode na bunaru nećeš se smiriti dok te tvoji ne zovnu na večeru jer si ručak odavno propustio..

A nisu te zvali jer znaju gdi si bio, bar oni misle gdi a ti ko zna gdi ti je dečačka radoznalost odvukla dal na neki silos gdi si se popentro preko starog oraja čike Stipe il seo na stari švapski pacikl i preko starog Žeželjevog mosta dospeo kod tetke u Srem časkom..

Bio sam musavi deran nestašni čovečuljak koji je vijao leptire, vadio gliste za pecanje i vatao žabe ne bili zaradio neki dinar od žabara koji su ih otkljupljivali na kilo ?! Prodavao sličice sandokana, fudbalera i junaka partizana Mirka i Slavka..Klikerao se na svakom ćošku i naravno cako neku krpenjaču dok nisam dobio novu tigrovku..Al je to bila lopta što je odsakala u vazduh, e da vam pokažem koliko evoooo…Pa sa drugarima na teren opet po celi dan zaboravio i da jedem i da pijem koliko sam bio zauzet..

A da umalo da zaboravim da vam reknem pa ondak sam bio već kreno u školu drugi možda razred beše u prvom sam se još stidio i samo ćutao u prvoj klupi beše sedeo jer sam bio najmanji i najstitniji od svih čak mislim da su i neke devojčice beše bile krupnije i višlje, a kad je dospeo treći razred tu sam se načisto oslobodio i pravio čuda jedna po školi kakav sam dobrica bio ?!

Dospeli i viši razredi i završetak u drugoj školi sa prosečnom ocenom ?! Upis na željeni zanat i dobrim uspehom kroz sistem školovanja na tribinima iste ?! Kakvo je to bilo doba i to đačko koje se više neće ponoviti i druge generacije su dolazile i odlazile a mislim da smo bili zadnji koji smo znali da uživamo u školi i njenim vrednostima ?!

Autor:Goran Popnovakov 2021