NEKI ČUDNI DANI

Februarski neki čudni dani pretoplo usred meseca ni da je april il proleće uveliko da je granulo posle onoliko ladnih dana i napadanog snega gde je sve pokrio i baš dobro smrzo posle Božića na strmovitim padinama. I gde još ponegde postoje ostaci pahulja na obroncima naših planina i veselih posetilaca istih sa preleženim virusom na čistom vazduhu ?!

Zima još daje traje i svoje poslednje trzaje još ispoljava u bisernoj dolini gde je klima naopaka ko nigde ?! Leti pretoplo a zimi najhladnije i njegovi žitelji su se s tim stopili kao ledene snežne grudve pretočene u najčudnije figure neverovatnih umetnika…

U susretu svetom Trifunu i običaju orezivanju loze na taj dan i dočeku sretenja danu kada se zima i leto susreću i narodnom verovanju ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja..

Ljudi se počeše skidati u kratke rukave i obuvati letnje papuče skidajući debele jaknetine sa sebe i mokri od sopstvenog znoja stali brisati isti sa crvenilom na licu i šmrcavim nosom i maskama na licima sa terapijom vitamina protiv covida preživeli isti na nogama. A prve visibabe onako najlepše što mogu biti iščekuju prve posetioce prirode da ih uzberu usput za svoje voljene i susretu danu zaljubljenih…..

Autor:Goran Popnovakov 2022