DOSADA

Dan kad sam otišo od kuće beše jedan sunčani svakidašnji prolećni ništa poseban, ali meni je bio zdravo dosadan nikog na šoru svi se negdi zavukli nigde da se neko sigradiše sa mnom..A ja šta ću sedoh na onu poniku što mi baba kupih onomad pa celim šorom stadem vozikati. Ondak je svugde bila kaldrma, a ulice neasfaltirane i pune rupa od kola što prolazeše i silnih kišurina što napadaše i snegovi što se istopiše zimus.

Daj vamo daj onamo na Borac fudbalski teren što mi baba igro do skoro i beše baš bio brz sa špicnametom Garinčo poznatim Brazilskim fudbalerom gdi dobi ime svojevremeno..Kad i tamo beše nikog pa krenem na betonski teren kad uzočin ni tamo nikog, kao u zemlju da su svi propali i pređoh naš most krenem kejom.Vidih neke pecaroše uvatiše baš neke dobre komade i tako malo po malo na drugu strane obale i to onu Sremsku…

Krenem prečicom kroz Kamenički park rekoh pa kad sam već tu idem ja kod moje babe i tetke da ih vidim šta rade već prođoše neko dobrano vreme a ja gladan i žedan baš onako ?! Kad stigoh sav zajuperen ko vepar neki kerovi me stadu vijati kod crkve što se nalaziše niže od centra kod okretnice dobro da me nisu izjeli uf al ja sam bio brži..Iznenadiše se otkud ja kod njih pa rekoh im da mi je bilo dosadno pa ja malo po malo dospeo do njih, a vala ima da se vergla do njih…Bio sam zdravo gladan nisam se dugo zadržao taman dok sam ćapio neke kolače što beše bili na astalu pa odlučih da krenem nazad a već prođe podne a možda i duže nisam imao pojam o vremenu i koliko je prošlo..

Moji nisu ni znali gdi sam jer su navikli da sam tu negdi i da ću doći kući kad ogladnim. I tako krenem kući i spustim se onom nizbrdicom što ide od Popovice prema putu i tako se zdravo zavukam da nisam uspeo da zakočim jer su mi kočnice otkazale i udarih u neku kuću nekog dede Mike vinara poznatog u selu..Sav se izubijam izgulih ruke dobro da me nisu zgazila kola..Posle čitav očin doznali moji gdi sam pa još dobih po tamburi i klečanje na kukuruzu u onom ćošku što gleda u klozet u avliji što beše..I tako se završi moja dosada i tumarenje po selu i šire da sam je zapamtio za sva vremena ..A i sad nešto gledam dlanove i ruke baš me nešto opet zdravo počnu boleti dal na vreme i neki očin mi je ne znam više ?!

Autor:Goran Popnovakov 2022