KRUŽNA ZVER


Davnih godina u Novom Sadu se pojavila nova vrsta koja je stidljivo nastanila domaći ekosistem i pokušala da se prilagodi staništu na potezu Kornelija Stankovića i Bulevara Evrope. Iako se staništa ovog predatora nalaze širom sveta, zbunjenim Novosađanima pojava ove vrste bila je nešto sasvim novo. Ovaj predator ume da naraste i do 40 metara u prečniku. Lovi u čoporima (vrlo brzo se raširio i po drugim delovima grada uprkos zbunjenosti sugrađana), napada divlje životinje u obliku majmuna, konja i džukele koje upravljaju motornim vozilima a za vreme oskudice hrani se sitnim prekršajima i strvinom. Kružni tokovi više od decenije opstaju uprkos Novosađanima, najpre stidljivim domaćinima koji su vrlo uporni u odbijanju da nauče kako se ophoditi prema ugroženoj vrsti.

Nova vrsta se drastično razlikuje od endemske vrste ukrštanja puteva jednake važnosti sa svetlosnom signalizacijom koja se svakodnevno šepuri svojim jarko crvenim, žutim i zelenim perjem, kao da je svaki dan nova godina, svojom svedenom estetikom jednobojne podne signalizacije. Ova vrsta pod zaštitom je saobraćajne policije koja već duži niz godina lecima, apelima i merama, pokušava da zaštiti komad divlje faune. Međutim, lukavi Novosađani iznova pronalaze način da doakaju zveri:

Najpre mu prilaze oprezno i lagano, nekad i previše čekajući da se pooootpuno očisti i ukaže prilika da mu priđu. Tada se dešava, često, da voze sedam kilometara na sat. Po sredini. Između traka. Za svaki slučaj, da se neko ne ubaci ni levo ni desno. Iz kružnog toka isto tako izlaze bojažljivo, da nekog ne probude. Nasuprot tome, imamo i one hrabriše koje koriste potpuno suprotnu taktiku i roknu unutra bez da pogledaju levo, preseku iz spoljne u unutrašnju, izlete gde im ćef. Za ovakve vozače veruje se da su došli iz nekih egzotičnijih predela, na primer iz Rume (ah, te predrasude!), te su se sa ovom vrstom susreli već negde, možda.

Takođe, veliku opasnost Novosađanima u blizini ove zveri sa zapada predstavljaju oni sami – ukoliko se usudite da prođete pored, pešačkim prelazom, postoji ogromna šansa da ćete se ko uplašena srna pred upaljenim farovima susresti sa prebledelim vozačem koji pokušava da pobegne iz kandži zveri. Preporuka je da se i u ovim situacijama primeni princip: ne stupaj na kolovoz dok ne ugledaš čistinu do Rumenke. Imamo i kamikaze koje ulete u kružni tok i po principu Čiruta iz Rogue One-a kad ide kroz kišu metaka ka prekidaču i ponavlja „The Force Is With Me“. Nadaju se najboljem, ludaci. To su ujedno i oni koji prilazeći zveri već tamo negde kod Rumenačke razmišljaju da li da se prestroje za unutrašnju (jer idu na treći izlaz) ili pak da ostanu u spoljnoj i kruže, jer šta ako drugi ne voze pravilno, što je definitvno veća verovatnoća, pa šta god da izaberu od ove dve opcije – pogrešiće. Ovde se uvek savetuje da se poljubi amajlija, da se pomoli za ne daj Bože, pa ako se preživi – sledeći put bogami neću tuda.

Bilo da izaberete da zveri priđete po pravilima službe zaštite od izumiranja ili pak ne – nećete dobro odlučiti. Neko će vam svakako svirati i objasniti kako ne znate šta i kako treba. Retki Novosađani su se dosetili da zver pripitome na kratko metodom hipnoze migavcima. Na drugom kraju spektra viđeni su Novosađani koji su toliko ludi u svojoj hrabrosti da pred razjarenom zveri stoje postojano ili je zaplaše vožnjom u rikverc.U noćnim satima kada zver spava, redovna je pojava novosadske mladunčadi koja nadojena poludozvoljenim supstancama škripi gumama po leđima beštije kako bi u driftu uletela na obližnje stanište druge vrste, zvaćemo je Midl. U ranim jutarnjim satima, negde oko osam, samouvereni Novosađani u kolonama čekaju da pređu preko izmrcvarene lešine, gde kao po pravilu nabijeni snažnom nervozom naprave kuršlus tačno u intervalu od 8:23 do 8:45 i to uglavnom iz pravca Novog Naselja, i na izlazu u Kornelija Stankovića.

Kuršlus je uvek nepogrešiv kao iz Dana Mrmota. Ovaj iz spoljne hteo da kruži, ovaj iz unutrašnje da izađe i onda tako sa saobraćajnom policijom tumače pravilnik o zaštiti ugroženih vrsta gde zapravo niko ne zna šta tačno piše, ali čula sam, pričaju, da u tom pravilniku piše nešto kao: Pa jeste, ovako je pravilno, ali ono, ne znam…Uprkos neprijateljskom okruženju ova invazivna vrsta uspela je da se razmnoži na području prestonice južnobačkog ekosistema iako nema naznaka da će stanovništvo uzeti neki pamflet ili pročitati pravila o korišćenju. Sumnja se da će i u narednih deset godina zver, po svemu sudeći, smorena od života tražiti minimum dostojanstva dok je Novosađani i dalje zbunjeni dirkaju štapom – da vide šta će da se desi.