SEOBE

Čitajući knjigu ,, Srpsku Rapsodiju “ poznatog pisca moga pokojnog rođaka Dragomira Popnovakov otkrio sam nekoliko stvari o njemu koje nisam znao a nisam imao prilike da ga upoznam. Gde imamo zajedničko prezime koje nas veže kroz istoriju seoba Srba i vekove koji su prošli…Naše prezime koje je specifično i dosta retko kao i ostala koja su nastala brisanjem sa prefiksom IĆ na kraju kao kompromis za dobijeni novi život u novoj sredini velikoj i bogatoj Austrougarskoj bežeći od Turaka i njihovog terora iz Srbije koji su osvojili ceo Balkan.

Po nekoj nepotvrđenoj priči imamo korene iz okoline Aleksinca a naše pravo prezime nosillo je Novaković gde je neki čukundeda bio pop dobio novo prezime brišu se slova IĆ  i samim tim dobilo novo na kraju ne gubeći pravoslavnu veru i krsnu slavu. Ali to je i bio jedan od uslova za novi život u Austrougarskoj monarhiji mada je bilo i pokušaja preobraćanja u katolicizam i stvaranje zajedničkog Hrišćanstva u borbi protiv Turaka i islama..

Patrijarh Čarnojević III u prvoj seobi Srba u XVII veku je od dva zla izabrao manje dozvolio je promenu prezimena  u zamenu za opstanak napaćenog naroda od svih zla koji ga je snašao od divljih hordi Turaka i terora koji su nanosili i bili poturčili toliki narod…

Srpski narod je prihvatio vremenom drugačiji mentalitet,navike, zakone i red od njihovih običaja i navika koji su vekovima imali kao raspušteni poludivlji i bogoboljažljiv i nepismeni narod slušajući patrijarha Arsenija Čarnojevića III njegove umirujuće govore i dela koje je sprovodio da bi ih zaštitio. Naš narod je imao neku ludu hrabrost, snalažljivost, tvrdoglavost i složnost protiv Turaka kada je to bilo potrebno kao Škoti i Irci koji su se borili protiv Engleza. Naš narod je opstao u ovom delu Vojvodine i Srbije gde su bili prva linija odbrane i granica između istoka i zapada od naleta Turaka…

Vekovi su prolazili Srbi su se uzdigli kao ponosan narod stvoreći svoju državu i toliko velikana koji su bili zaslužni za odbranu Austrugarske monarhije i svojih nacionalnih interesa. Revolucijom koja se pretvorila u građanski rat sa a Vojvodina 1848-1849 a majskim ukazom na skupštini tražena prava sa svoje školstvo, versko i druga prava, a kao organizator je bio Svetozar Miletić koji je tražio ujedinjenje Srba i autonomiju u okviru monarhije. Ukazom cara Franca Josefa je i zvanično dobijena automija Vojvodine.

Застава Војводине

Kao podsetnik možemo spomenuti Svetozara Miletića, Mihajla Pupina, Vuka Karadžića, Nikolu Teslu, Đuru Daničića i dr.

     

A mi koji smo ovde već nekoliko vekova možemo se smatrati starosedeocima, naučili smo da poštujemo red i rad i živimo sa ostalim narodima ove naše velike male Vojvodine koju svi volemo i želimo da sačuvamo jedinstvo i raznolikost svih naroda sa kojima delimo istu sudbinu. Hvala na pažnji svako dobro živi i zdravi bili !!!

Autor:Goran Popnovakov 2016

Advertisements