POŠTA
Stigla penzija domaćine ili stiglo pismo iz vojske od sina takve i slične uzrečice su godinama stizale na adrese korisnika poštanskih usluga. Poštar je bio bog i batina, kum, brat, otac i deda u svakom selu gde nije postojala struja ni telefon,pogotovo u planinskim selima gde nije postojao čestito ni put.
Ljudi su željno čekali pismo od svoje dece, prijatelja i kumova iz inostranstva, penziju ili poziv za vojsku za sina jedinca, gde je u prošlim vremenima bila čast služiti armiju. Poštar je bio poštovan i rado viđen gost na svadbama,slavama i krštenjima, davani su mu bakšiši za radost i vest koju je doneo i preneo nekom drugom ?!
Biti poštar u svom selu pa to je bilo kao da si lokalni sudija ili ti negde pop u crkvi. Posleratna vremena bila su teška svima ali su poštari odigrali veliku ulogu u povezivanju ljudi iz sela i grada u jednu veliku celinu i jedinstva države i građana ! Poštari su bili prepoznatljivi u plavom odelu i kapom i crnom kožnom torbom na leđima kako idu šorom i dele pisma a za njima seoske džukele vijaju da ih ujedu !
Znao se čika poštar ožderati i odspavati ispod stola a bicikl ispred kafane i pisma seoska deca znala sakriti negde u jendek, a pisma zapaliti ?! Lepa su to vremena bila slušajući stare poštare sa kojima sam radio par godina, prepričavali su se dogodovštine i švaleracije poštara. Gde su ih ljubomorni muževi vijali da ih tuku a koliko se dece rodilo iz tih veza nemože se ni nabrojati zato i postoji ona uzrečica, poštar zvoni uvek dva puta „.
Poštare su voleli svi penzioneri,snajke,raspuštenice, deca a pogotovo seoski džukci koji ih su rado voleli videti. U novijim vremenima biti poštar nije baš posao za poželeti u velikim gradovima gde se živi užurbano čije su ulice uske i prenaseljene a poslovi drastično povećali svoj obim u vidu reklama firmi, računa i silnih kataloških akcija.
Poštari su postali tegleće mazge vukući po dve torbe računa, pisama i kataloga, radeći po dva rejona po nalogu svojih kontrolora. Poština i državna politika gde postoji zabrana zapošljavanja u javnim preduzećima je tak sada malo popustila ali se znalo primati partijski poslušnici na već prenatrpna mesta službenika po nalogu ?!
Krajnji izvršioci poslova ima sve manje jer radnici koji se primaju preko omladinskih zadruga se nezadržavaju duže od par meseci jer nemaju nikakva prava. Bez godišnjih odmora, bolovanja i drugih osnovnih radničkih prava, plaća im se po satu koliko rade toliko su i plaćeni. Da nije smešno bilo bi žalosno ?!
Stari kadar koji je vodio ceo sistem upravljanja poštanskih usluga odlazi polako u penziju dok novi pristižu u sve većem broju bez dana iskustva i potrebna škole za te poslove i to sve po političkoj liniji. Žalosno je reći od tako uspešne i velike pošte i monopolskim udelom u poslovanju u unutrašnjem i spoljnom transportu. Dozvolio se upliv privatnog kapitala i oduzimanju poslova i razgranate mreže prema krajnjem korisniku dirigivano političkim odlukama radi sticanja partijskih i ličnih interesa.
To je postao koncept svake vlasti posle 2000 god. i naravno stvorio se problem u svim sferama društva, gde se nije mislilo na dugoročne planove i posledice tih nerazumnih odluka i rešenja…Meni je dobro a posle mene potop“
