VESNICI SREĆE

Širom sveta susret sa odžačarem predstavlja sreću. U tom momentu poželimo želju i tražimo dugme na odeći kako bismo se uhvatili za njega da bi nam se želja ispunila. Naime, susret sa odžačarem predstavlja susret sa srećom, a ovo verovanje ima jako dugu istoriju. Ranije se nije vezivalo za odžačara, nego za bilo koju osobu koja ima tamniju kožu. Ovo verovanje da osobe sa tamnijom bojom kože donose sreću vezuje se za mišljenje da se duše naših predaka mogu otelotvoriti u lik nekog stranca kako bi nas posetili na “ ovom svetu ”. S obzirom na to da je“ onaj ”svet pod zemljom, njegova boja je crna. Smatra se da su duše naših predaka naši zaštitnici i da od njih zavisi naša sreća. Zbog toga je sreća sresti odžačara, jer se on smatra otelotvorenjem duše naših predaka, a susret sa njim ima moć da otera nečiste sile iz našeg života.Prema jednoj priči koja je nastala 1529. godine kada su Osmanlije izvršili opsadu Beča, jedan odžačar je video turske trupe koje se približavaju Beču i obavestio nadležne. Zahvaljujući njemu, Beč je odbranjen od Osmanlija, a odžačari su postali simbol sreće. Postoji i druga priča koja je vezana za jednu groficu koja je pripremala veliku proslavu. Kada je sve već bilo spremno, iz kamina je počeo da izlazi crni dim i polako, ali sigurno ispunjavao je ceo dvor. Međutim, u tom trenutku dva odžačara pritekla su grofici u pomoć–očistili su dimnjak i tako spasili zabavu. Grofica je od tada svima pričala kako odžačari donose sreću.

Treća priča o odžačarima slična je drugoj, ali u sebi ima i logike i verovanja. Kada je dimnjak zapušen, dim se vraća u kući,što znači da dom“ ne diše ” dobro, dim se zadržava unutra,čime se zagađuje domaćinstvo, a time se i negativna energija taloži. Logično je da, kada odžačari urade svoj posao i očiste odžak, dim izlazi napolje, što u tom trenutku predstavlja čišćenje i osobađanje doma od zlih i negativnih sila.

Dimničar u Srbiji uglavnom je vitak i nije klaustrofobičan, jer mahom radi u uskim odžacima, obavezno sa završenom srednjom školom i, naravno, lepo vaspitan i neosuđivan zato što po cele radne dane provodi po kućama mušterija. Plata je 350 do 400 evra, zbog teških uslova radni staž je beneficiran, tri meseca na godinu dana, ali malo omladine ide u odžačare. Škole za to zanimanje nema, zato ih u Srbiji ima samo 200, umesto 2.000 koliko je potrebno zemlji u kojoj se najveći deo stanovništva greje na drva, ugalj ili struju.

Za odžačare uvek ima posla zato što je većina odžaka u Srbiji stara,trošna i lošeg kvaliteta, zbog čega postoji i opasnost od požara, dok su odžačari neizbežni i u energetici gde održavaju velike sisteme. Glavna oprema odžačara su„ štoser “, četka na sajli dugačkoj 10 metara, još jedna duža žica za najviše dimnjake, kapa i crna uniforma koja najbolje skriva mrlje od gareži. Usluga nije skupa, čišćenje je oko dva evra po dužnom metru dimnjaka.

Ustaljena je navika kod onih koji veruju da odžačar donosi sreću, da se u trenutku kada vidimo odžačara odmah uvatimo za dugme. Ali kako je dugme veza između odžačara i ostalih ljudi ? Dugme predstavlja “ magični krug ” sreće, neku vrstu amajlije, koju je, da bi nam se ispunila želja, trebalo protrljati prstima kada vidimo odžačara. 

Autor:Goran Popnovakov 2016