ŽIVOT

Nekad ne tako davno, vredni seljaci su bili zauzeti prolećnom setvom kao i danas što jesu ! S tim da su tada morali sve sa konjima da rade, radili su mnogo i teško. Od jutra do mraka, molili Boga za kišu i naravno sreću da li će im setva uspeti a žetva biti blagorodna ?!

Borili su se tadašnji ljudi sa nemaštinom, kako prehraniti mnogobrojnu porodicu i drugim životnim stvarima koji su ih tištili. Ponajviše odlaskom kod doktora koji se nalazio u gradu a put bio dug i težak po turskoj kaldrmi. Tako da se gubio ceo dan odlaskom i vraćanjem a svakodnevni posao stajao ne urađen !

Žene tog vremena su posebno patile zbog svega što ih je snašlo kuća, deca a ponajviše kako i šta spremiti za ručak ?! Kad nije ostalo skoro ništa od zime koja je trajala predugo a obori bili prazni. Sva zimnica potrošena a slanina iz salamure davno pojedena. Većina njih je imala krave pa su od toga živeli, prodajem mleka i sira na pijaci i ako se poneki džak kukuruza okruni i proda.

Dok ne zapate novu turu prasića i pilića treba vremena da prođe dotle seljaci su radili druge stvari. Pomaganjem komšija oko čardaka koji se urušio pod teretom snega, zidanjem kuće i okućnice kao odlaskom u šumu po drva. Ljudi tog vremena su bili vični u svemu, dobri majstori, tesari, stolari kao i zidari. Morali su biti jer je život tako diktirao jer nije se moglo sve platiti, osim kovaču koji je bio Bog i batina u selu. Bez njega nije mogao da prođe nijedan posao koji je zahtevao korišćenje konja. Od rada na njivi, odlaskom na pijacu i šumu. Taj umetnik sa metalom je bio virtuoz koji je obuvao i lečio konje kao i pravio plugove i rala za posao kojima je svima bio potreban.

Jedan od tih umetnika je bio i moj pokojni deda o kome sam pisao u članku ,,Koreni „na koga sam veoma ponosan i težak život koji je imao ! Niko nije bio pošteđen teškog života, moralo se raditi da bi se prehranila mnogobrojna porodica. Mada uvek je bilo i onih lelemuda koji su krali Bogu dane. Pili i kockali se po ceo Božiji dan, bili poznati u selu po svojim osobinama i imali uglavnom pogrdne špicnamete ?!

Takva su vremena za nama, modernizacijom i elektrifikacijom sela koja su bila pokretači gradova pre više od jednog veka. Donele su blagodet svima koji su jedva dočekali da kupe novi traktor i mehanizaciju koja su svakodnevne poslove višestruko ubrzale i prinos povećali. Svi su se utrkivali ko će imati veći prinos u kukuruzu, žitu, soji. A od toga zaradili velike pare, a posle i pravili nove kuće. Kupovali nova kola i putovali na razne poljoprivredne sajmove koje su donosivale nove metode uzgajanja kukuruza, žita i drugih poljoprivrednih kultura.

Decu iškovali, lep život stvorili na selu koji je nekad bio težak i naporan. Većina je sredinom prošlog veka odlazila put gradova za boljim životom. Nalazila poslove u velikim fabrikama do trenutka kada su se ti pogoni ugasli i stavljeni pod stečaj ?! A sad većinu poznatih ličnosti vraća na ognjišta svojih dedova, koji su do skora živeli u užurbanim gradovima punih lepih stvari ali teškim i skupim životom ?! Oni koji su živeli i ranije na selu kažu da su svoji na svome i da im ne pada na pamet da ga napuštaju. Može da se uzgoji svinjče i živinče, imaju sve što imaju i stanovnici velikih gradova, ali žive bez buke, stresa i svega onog što koči normalno fukcionisanje čoveka !

Vraćamo se korenima kako i treba da bude, da živimo u skladu sa prirodom i samim sobom i ostalim životnim zadovoljstvima !!! Hvala na pažnji i živite uspešno !!!

Autor:Goran Popnovakov 2017