VIŠNJE
Ala volem višnje kad dospeju svakog proleća ispred naše kuće. Par drveta koje su se same primile pre desetak godina, onako načičkane kad se grane spuste do zemlje. Jedino ako ih vetar ne umlati predhodno pa ne ostane ništa ?!
Kažu da su zdrave za sve, daju imunitet, snižavaju pritisak, šećer i druge bolesti da leči, ali u sve u svemu za višnje ne znam šta bi dao. NIje mi teško da se pentram na najveću granu da ih naberem, bude par ampera koje posle cepamo za zamrzivač ili kolače. A preostale koštice ostavimo za roštilj ili slično kad ložimo šporet, jer super gore kao dodatak drvima ili uglju.
A jao sav budem musav i crven, da ne možeš danima oprati ruke posle toga. . Volem da ih jedem u svim kombinacijama, same, sa šećerom u kumpotu, u lenjoj piti, i zavijačama, voćnoj torti sa šlagom kao i da pijem sok od sveže isceđenih višanja. Ne možemo dočekati da se ispeku koliko smo ih ponekad željni, teško da mogu opstati do sutradan kad se mi dočepamo njih ?! A moja tašta što zna da napravi lenju pitu onako preko njih prospe vanil šećer sav se ulepim kad se dočepam….
A kad se zaželimo ponovo taman dospe jesen i zima, kad se neko od nas seti da smo onomad cepali višnje i stavili u zamrzivač za ne daj Bože ?! Hvala na pažnji i zovite kad budete pekli kolače ili nam pošaljite parče nećemo se buniti ?!
