ŽANDAR JOCA
– Samo ti beži Pajo znam gde živiš ne možeš pobeći od mene, bolje stani biće bolje po tebe viče žandar Joca lokalni čuvar zakona u maloj varošici poznatom lopovu iz kraja ! Jovan Tabački je bio ozbiljan i pravičan žandar koji je delio pravdu po težini krivičnog dela koje je učinjeno. Bio je u svakom delu i trenutku kada se nešto dešavalo, u svakom šoru i sokaku.
Svakog poznavao i oni njega, znalo se kada je on na dužnosti da tu problema nema uvek i za svakog je bio dostupan u svako doba dana ili noći. Sam je živeo u porodičnoj kući koji su mu ostavili njegovi roditelji taman pre nego što su umrli ! Ženio se nije, a dece nije imao jer sav život je dao za službu i državu koja ga je hranila. Više puta pohvaljivan, slabo plaćen posao koji niko nije hteo da radi, ali on ga je zavoleo baš zbog te svoje specifičnosti i opasnosti koji je pružao ?! Bio je i u velikom ratu gde je ranjen u jednoj borbi sa švabama koje su se vodile na Dunavu prvih dana ratovanja. A posle toga je pristupio i žandarmeriji bez ispucanog metka i kao mlad žandar je želeo da se dokaže. Postao više nego revnostan državni službenik koji je sve i svakog poznavao, mentalitet i navike, tadašnjih ljudi. Koji je mnogo voleo decu koja su ga obožavali, kao i stariji svet sa kojima je gajio posebne odnose ?! Godine su prolazile imao je preko dvadeset godina u službi na koje je bio ponosan, kada je započeo drugi svetski rat.
Tih godina kada su švabe pokorile pola Evrope i vodili bitke na više frontova pobegao je u partizane gde se borio svim srcem protiv fašizma i neprijatelja tadašnje Jugoslavije. Dobio je i partizansku spomenicu koju je zaslužio zarobljavanjem čete Nemaca pred sam kraj rata. Posle rata je dobio posao narodne milicije koji je obavljao i pre rata. Zajedno sa još nekolicinom istaknutih boraca sa Korduna i Banije i dolaskom velike grupe ljudi sa tih prostora. Bio im je komandir zbog velikog zalaganja u ratu i miru cenjen i poštovan od svih ponajviše od meštana sa kojima je delio sudbinu. Novo pristigle pridošlice je tek počeo upoznavati a u tome su mu svestrano pomagali saborci i drugovi milicajci….
Teško vreme je bilo tada sama sirotinja, tih godina dok država nije malo stala na svoje noge. Dotle je disciplina i stroga vojna pravila vladala još desetak godina posle rata, kada je naš Joca žandar već bio na pragu penzije i željan da se malo odmori od naporne službe ?! Maštao je gde bi mogao otići, imao planove još od prvog rata da ode u Pariz ili Beč ?! Ali mu se želja nije ispunila jer je sticajem okolnosti prilikom primopredaje smene i straže nastradao nesrećnim slučajem od svog kolege pri rukovanju oružjem. Ostao je na licu mesta mrtav, a na njegovoj sahrani je bilo stotinu ljudi koje je on lično zadužio kao dobar čovek i istaknuti čuvar zakona da su još godinama prepričavali šta je on učinio za njih sve da bi bili sigurni i zaštićeni !!! Hvala na pažnji i čuvajte se !!!
