BIRCUZ
Sa mušterijama je uvek bila fina i nije dozvoljavala ništa više od onog što je bilo pristojno, tako da su svi znali dokle je granica i bez nekog posebnog upozorenja i ubeđivanja. Kad Mara radi svi su znali da je ona žena na mestu da da savet, komentar, kritiku i smiri pijane goste na najbolji način kako je samo ona znala. Prema svima je bila drugar i ona je bila poštovana i od samih kicoša koji su tu obitavali, a znali su joj pomagati zbog nje same i male dece koja su bila svačija i koje su voleli svi.
Njen muž Stevan Pejić je zadužio sve svojim delima i ostao je upamćen kao dobar čovek koji je izgubio život spasavajući druge kao vatrogasac u jednoj kući daleke sedamdeset i neke. Dugo godina je radila kod gazde Vase deca su joj se poudala i poženila kad je dospela u neke godine kad nikom nije bila više potrebna. Imala je tek nekoliko godina staža koji ju gazda Vasa uplaćivao dok je radila kod njega a ostalo beše samo pusta obećanja od predhodnih gazda. Dospela je nekako do penzije koja beše mala jedva dovoljna za nju i skup život kao podstanar u nekom selu zaboravljena od svih, čak i od svoje dece koja su otišla svako svojim putem ?!
Ponekad je radila kao ispomoć mlađim koleginicima koja su bila mlađe, lepše i okretnije i pored svega toga ona je imalo iskustvo i znala je praviti dobre pazare. Znali su joj po dobroti i kao Mara fanđo koja je bila đavo kad je radila i pored godina koja joj nisu ništa nisu mogla. Uvek vesela, dobro raspoložena i fina prema svima i dan danas radi kad joj zatreba para i pored toga što je postala odavno prababa a njene mušterije odavno nisu među živima… Hvala na pažnji…
