RUKE
Naše ruke stvorene da rade, pevaju, pričaju i prete, da vole pomažu i grle. Da pokažu put napred i nazad i levo i desno kao i gore i dole nepoznatim licima kad se izgube a poznatim pružimo izlaz iz mraka. Prevedemo stare preko ulice a mlađima pomognemo nositi torbu do škole i zabavišta. Stvorene za hiljadu stvari i mogućnosti gde ljudska mašta zamisli to ruke majstora urade za dobrobit svih.
Poput velikih majstora Mikenanđela, Da Vinčija i ostalih velikih imena kroz istoriju čovečanstva koji su stvorili prava remek dela za buduća pokolenja. Takođe one mogu da stvaraju i velike podele među ljudima da podignu na noge, bunu i ratove. Naprave veliku štetu, posvađaju ljude i dovedu do ludila i haosa a gde smo bili svedoci u eri psihopata i ludaka u ne takoj dalekoj prošlosti. I još bi ponešto rekao o njima ? Ruke tako male, a tako velike mogu svašta urade, da leče, ponesu, prenesu, prave kolače, kuvaju i pričaju jedne sa drugima. Da se maze, paze i tapšu po ramenima i guzi, miluju po licu i ruci. Veraju se po drveću zgradi i kući, pišu pisma i pesme i pozdravljaju i dozivaju komšije.
Da se prave da spavaju i miruju od napornog rada, komponuju najlepše stihove i diriguju u operi i da usmere najlepše tonove prema nebu i Bogu približavajući se njemu kroz molitvu i pesmu. Da ljudima daju snagu i smisao za bolje sutra verujući u ono što rade. Ruke bele, crne, crvene i žute su kao ruže u bogatom rajskom vrtu gde sve one mogu da pruže lepe stvari i stvore neki bolji svet bez lažnih obećanja i tužnih sudbina.
Autor:Goran Popnovakov 2018
