ŠARENA LAŽA
Ko mali kada sam bio možda ne više od pet godina moji su mi stalno pričali ako budeš dobar dobićeš šarenu lažu kao poklon, a vala bio sam uncut živi ?! Čak sam dobijao i neku plavu kutiju sa likom nekog klinca ispisano šarena laža samo da me smire a u njoj šipak beše prazna kutija..Nikog nisam slušao, bežao od astala jer nikad nisam bio gladan i uvek terao neki inat ?! Bog sveti zašto sam bio takav dal što sam imao sve što si mogao poželiti od igračaka ili od slatkiša koje sam dobijao sad već pokojne babe Marine iz komšiluka i njenog sina koji je svake godine dolazio iz Nemačke ?
Gde je godinama živeo i radio tamo, a znao je doneti one lepe čokolade u obliku piramide zvane tablarone od meter dugačke. Sa lešnicima behu da iskrljamo sve zube kolko su bile zdravo tvrde kad uzmemo da jedemo, a ovde take nisi imo da kupiš ?! Lepe i slatke gde se stadosmo hvaliti po šoru i pravili zazubice svojim drugarima koji su bili zdravo besni posle toga ?! A ja i moj brat pravili važni i bili musavi posle toga kad se tablarone istope na letnjem suncu gde smo se jedva znali saprati na bunaru od istopljene čokolade.
Bili smo derani tih godina bezbrižni i sretni u svom detinjstvu koja je bila prava oaza drugarstva i nestašluka koji smo pravili po komšiluku begajući u svoj svet mašte i fantazije. Čitajući stripove o super junacima pokušavajući da budemo isti oni imitirajući njih proživljajući nihove avanture na naš način ?! Skakali sa silosa u seno, kuruz i žito koje beše ispalo sa traktorskih prikolica izigravajući Tarzana i neke druge super junake tog doba.
Šutali loptu po starom terenu i skupljajući albume o fudbalerima sa svetskog prvenstva i olimpijada i sportskih dvorana širom sveta. Gledali crtaće koji su nam budili maštu imitirajući glavne likove kroz gegove i fore koji su pravili. Pa onako lepo kaljavi znali ušunjati u kuću po koje pohovano pre nedeljnog ručka koja je mater pravila da koštamo. A kad dospe ručak nismo znali ni okusiti ništa čak ni domaću supu koja mater znala napraviti sa zeleni i šargarepom samo za nas.
Posle bidne zdravo besna na nas jer zna da smo usput koštali koje meso pride bez leba pa je znala vijati korovačom po dvorištu zbog toga, a baba nas navek branio- Ma pusti ih ješće kad ogladne naveče ?! A tako i beše da se naveče uvek napucamo svačega od ručka pa do dezerta da ne možeš spavati posle toga ?! Posle večere znali satima vijati po sokaku sa drugarima igrajući se žmurke i ledene vije do kasno u noć kada smo se na jedvite jade rastajali. To je bilo neko drugo vreme kada su deca bila deca doživljavali svet mašte i fantazije na svoj način, a odrasli brinuli o svemu.
