TALANDARA
Pošo Mika na šlajz jedno jutro beše sunčano al vetrovito na biciklu sa štapovima u rukama na pecanje jer se zdravo uželeo sveže ribe što je još onomad napecao za Vaskrs i veliki petak i post što beše pre toga. Dok se sinoć spremo za pecanje samo je zamišljao što će mlogo napecati i jedva doneti u čuvarci a posle silno peći na talandari. I tako dospe u jedan rukavac gdi se sklonio od vetra namestio štapove, zapalio onu zavijaču što je sinoć moto i malo gucnu rakije što je pekao jesenas kod kuma, kad trgnu jedan pa drugi i treći štap u jednom momentu. Sav se spetljo da nije znao koji će prvi dovatiti pao preko njih upo u vodu srećom nije ih iskrljao i počne vaditi sve lepe komade ?!
Raznih fela ribe od šarana, karaša, deverike, belih i drugih primeraka što napeca da je napunio čuvarku i jedva krene kući usput svrativši u bircuz na jedan špricer s nogu onako ladan ispi na iskap. Nije se zadržo puno žurivši da ih očisti i metne na talandaru da peče. Dok ih je čistio Juca mu donesi ladan špricer da se malo osveži i ondak krenu da peče predhodno ih dobro osolio prste da poližeš od miline jedne. Kako ih on peko tako su iz komšiluka počeli navraćati kao slučajno koliko se miris ribe širio šorom i svima otvorio apetit i voda curila iz usta od silne želje.
– Zdravo komšo kako je, gdi si napecao tolke ribe i sve tako kako je ko dolazio i na kraju kum koštali po koje parče onako krckave pa slane i to bez leba a još posle ožednili ko neke kamile pili piva i špricera, a vala bilo je baš za peći tog popodneva ?! Pao i mrak Mika se sav oznojao i namirisio od silnog pečenja da se usput i opekao pa počeo da Bogara da mu je više muka bilo svega. Kad napokon ispeče da košta koju sa lebom vidi da na tanjiru beše jedva dve, tri neke sitne ribice što ostadu nepojedene i od silnog besa šutnu onu talandaru- Te u materinu nisam ni košto ni jednu, sad sam peko i nikad više i sedne na neki panj i zapali onu krdžu što ih moto onomad, otrese rakiju na iskap i tresnu čašicu o zemlju. U međuvremenu se svi razišli jer beše već kasno i dnevnik se završio na televiziji.
Kad njegova Juca nosi na velikom tanjiru ribe što ih peko na talandari pa sa krompir salatom i domaćim lebom i vrućom ribljom čorbom. Upita je- Odkud sad da ima ribe i svega ovog pride, ona mu reče- Pa dok si sa kumom razglabo o fudbalu ja odnela u kuću i spremila nam večeru a ti me nisi ni konstatovao, kolko si nabaren a rekla sam ti da će biti kasnije ?! Kad to čuo Mika skoči na Jucu i počne je ljubiti pa reče- A ja se ogrešio o Boga i druge da su mi pojeli svu ribu e pijana glava kad ne razmišlja i ne sluša ?! Sednu za astal i bez reči pojedoše one lepe komade krckave pa slane ko neke kokice i to bez leba, pa reče Mika- E sad da nešto i popijemo kad me je minula želja, sad sam miran bar nedelju dana i tako prođe to veče..
Kad ujutro pre prvih petlova Mika ustade, popi onu mučenicu i ispuši jednu cigaru spremi štapove i otide pre sunca na šlajz da opet navata ribe za peći na talandari sa mišlju- E sad mi neće pojesti oni uncuti svu ribu ko sinoć ?! Hvala na pažnji…
Autor:Goran Popnovakov 2018
