UTAKMICA
Osvanulo sunčano nedeljno jutro sa blagim povetarcom koji je duvao sa severa i cvrkutom ptica iz obližnje šumice koji je dopirao do našeg sela. Predhodnih dana beše kišovito i baš ladno tako da je ovog jutra selo ostalo uspavano i nikog ne beše na sokaku čak ni vredne domaćice koji su navek išle u dućan i pijacu. Zato je Mika Petrović domar našeg fudbalskog kluba inače veseli i vitalni čičica i bivši fudbaler u svoje vreme kada se fudbal igrao srcem i sa voljom uranio da spremi naš teren za fudbalsku utakmicu koji je dočekivao naše rivale iz komšijskog sela.
Pootvarao prozore i vrata i napravi promaju u domu skuvao lonac kafe i popi koju rakiju s nogu kad krenu da crta lenije sa krečom oko terena, zategne mreže na golovima i postavi zastavice na kornerima. Bogami dobro se on umorio dok nije sve to poradio, kad već dospeli dolaziti drugi iz kluba, sekretar i predsednik i po koji igrač. A utakmica beše zakazana za podne taman pre ručka koji su domaćini spremali kuvajući kotlić za goste i sve prisutne.
Dospeše i gostujući igrači sa autobusom i spremiše se za početak utakmice i svi ostali igrači i navijači na tribinama koji su već bili spremni kao zapete puške ali sudije nedođoše u dogovoreno vreme i taman kad su svi bili spremni za razlaz i odlaganje iste, eto njih sa kolima odnekle. Svi skočiše na njih gdi su dosad, a oni se pravdaše da im se kola pokvariše i tako dok su se presvukli, počeše utakmica sa dva sata zakašnjenja. Svi spremni i puni snage da što pre daju vodeći gol domaćini primiše ga sa po terena udarcem nekog Đure Mihića samo što je sudija odsvirao početak utakmice, svi ostadoše u čudu kako je lopta uletala u go rasparajući mrežu što ju je Mika onomad zatezo.
Krenuše dalje utakmica i kako su minuti prolazili gostujući tim je igrao kao da su beše profesinalci došli a ne da je to bio neki seoski tim u kaubojskoj ligi pobedivši domaćine za tri nula i gomilu propuštenih šansi dal slučajno ili namerno. Navijači beše besni na domaćine što nisu pružili ništa ali su sa gromkim aplauzima pozdravili pobednike na pruženoj partiji pravog fudbala. Nastaviše zajedničko druženje za ručkom, hladnim pivom i špricerima koji su im domaćini predhodno spremili do kasno popodne kad su i razišli bez loših reči i uvreda sa čestitkama na pobedi. Mika je celu utakmicom pratio sa radošću i nekom setom za prošlim vremenima i prisećao se kako je on igrao fudbal kad je bio mlad kao ti momci punih snage i vedrine koji su mu pružili pravu partiju za uživanje i dugo sećanje. Hvala na pažnji..
Hvala ljudi na podršci…
Sviđa mi seSviđa mi se