NASLEĐE

Prolaze godine otkad smo prodali vek staru porodičnu kuću napravljena na raskršću tri ulice toliko prometne da smo mislili da će nam autobus u avliju opet uleteti kao kad sam bio deran i imao ne više od pet leta. Gdi je postojala okretnica i sastajalište svih radnika, seljaka i lokalnih jebivetra u našoj kafani koja je napravljena na mestu gdi je moj pokojni deda imao kovačnicu. Na mestu gdi je deda više od pola veka pravio i kovao za lokalne seljake oruđe za njivu, potkivao konje i tako zarađivao za sebe i svoju mnogobrojnu porodicu. A posle još po veka dočekivani lokalni pijanci, putnici namernici ili slučajni prolaznici u potrazi za lepšim polovinama koje su ovde obitavale i radile.

novi_most_09

A sad na tom mestu je iznikao veliki tržni centar sa podzemnom garažom onih godina kada su svima ponudili veliko obeštećenje u vidu stanova i novčanih razlika da bi se iselili izgradnjom i bulevara nekoliko godina ranije koji je povezao sve međunarodne puteve u jedan. Prilasku gradu olakšala a opet u istom trenutku i otežala dolaskom hiljade i hiljade ljudi sa sela tražeći svoju sreću i sudbinu u prenatrpanom gradu misleći da će im ovde biti bolje ?! Ostadoše prazna sela i silna imanja davši zemlju u arendu lokalnim tajkunima za sitne pare.

tramvaj-novi-sad.jpg

Naš grad je postao kao velika Evropska metropola a sva kulturna i ekonomska dešavanja su se preselila u središte naše prestonice iz svih gradova i sela iz unutrašnjosti koja su se polako počeli gasiti zbog nedostatka posla i odlaskom ljudi u inostranstvo. Grad koji je nekad bio stecište svih iz onih sretnih vremena kad je život bio nekako usporeniji i sve natenane radilo, kada su komšije bile kao rod rođeni uzajamno pomagali i verovali jedni drugima. Ostali su samo tragovi i ostaci jednog takvog vremena koji su svima ulivali sigurnost i ljubav prema bližnjem svom.

28_10_2013_07a_velika-1.jpg

Spomenici kulture još na sreću stoje na istim onim mestima kako su podignuti davnih dana da bi nas podsećali na davna prošla vremena, borbe religija i sudar svetova na raskršću puteva.- Eto unuče napričah ti ja istoriju našeg grada i našu prošlost, ima li još što god šta bi te zanimalo ?- Pa ima deda ti si mi obećao da ćeš me voditi u onaj muzej na tvrđavi što si mi spomenuo.- E jest Boga ti rekoh ti ja da ti je čukundeda bio poznati kovač svog vremena i da se njegovi eksponati nalaze u muzeju na tvrđavi.- Da znaš mogli bi otići da ih vidimo, sramota je reći pa ni ja ih nisam nikad video a toliko godina je prošlo otkad se tu nalazi a verovatno je prošlo više od osamdeset godina.- Meni je moj otac spominjao da je deda bio pravi majstor svog zanata i kad je otišao u penziju sve što je radio za života radio darivao muzeju grada kao nasleđe za buduća pokolenja.- Ondak idemo samo da se javimo babi i tvojim roditeljima gdi smo !- E deda sad si me obradovao, jedva čekam..- Reče unuk sav usplahiran !!!

Autor:Goran Popnovakov 2019

Advertisements