LJUBAVI MOJA
Ljubavi moja, nedostaje mi tvoje plave oči koje bi čak i kišno nebo razvedrilo.
Nedostaje mi tvoj osmeh koji je bio svetliji od sunca,
Nedostaje mi tvoje crvene usne koje su jednom ljubile moje i ja tvoje.
Nedostaje mi tvoja plava kosa koja miriše na ruže iz moje bašte.
Iz bašte i ružu koju sam ti poklonio kad smo bili sami.
Nedostaje mi tvoje meke ruke da me miluju i govore gde si pile moje i srećo moja.
Nedostaješ mi ti…I nisam ti nikad rekao da te volim i zato jedino žalim što si otišla prebrzo bez pozdrava daleko preko mora i planina preko ivice horizonta.
A dugo očekivano pismo nikad da stigne a eto prošlo je i pet leta.
Otkad te nema da te opipnem i omirišem tvoju sjajnu kosu i meko telo.
Maštao o sreći i životu tom na pustom ostrvu usred okeana i drvetu maslina
Uz čašu vina u čamcu uz zvuk ptica i omiljenih tonova.
Al eto ostade jedno sećanje i trenuci sreće voleli se ko niko pre i dogorele sveće pored nas koje smo imali mi.
I opet na glas kažem- Nedostaješ mi ti…
