POVRATAK..
Vratih se iz bašte jedno jutro kad sam išao da posejem paradajz i što god drugo vidim propuštene pozive i poruke na sekretarici, pa rekoh sebi ko je sad da nisu deca možda ?! Bili su onomad na ručku i doveli unuke da ih vidimo, da ne daj Bože nije nešto sa njima ?! Stavih cvikere da vidim ko je zvao, a vidim neki nepoznati brojevi, pa oma počnem da bogaram na glas- Mora da su one dosadne telefonske ankete za sve i svašta pa počnem da ih oteram tamo i nazad onako sočno ?!
Izbrišem poruke i propuštene pozive jer mi glas na sekretarici nije bio baš jasan kao da je neki stranac nešto natucao srpsko-nemački jezik- Ma rekoh sebi nije ni važno verovatno je neko pogrešio broj ?! Sutradan opet telefon glasno zazvoni a taman počnem da jem a ja zdravo ne volem kad me neko prekida i pomislih prestaće..Ali ovaj bio baš uporan i dosadan ko neka stenica i javih se konačno na telefon ?! Kad s druge strane neko počne da nešto da mumlja- Gde si her Đole ovde tvoj bruder Pera nisam te davlo vido oćeš da se vidim sa tobom ?!- Ma koji Pera ja nemam nikakvog brata Peru i spustim mu slušalicu. Kad opet zazvoni i počne vikati- Nemoj Đole moj spuštati slušalicu ovde tvoj najbolji drug Pera na čistom srpskom jeziku ali nekim čudnim akcentom je to izgovarao.
– Evo vratim se posle trideset pet godina u svoj rodni gradić da kupim neku kuće ovdi otišao sam u penziju prošli godini i tako tebe se setih da ti se javim..Došo bi do tebe da te vidim ti si još na onoj adresi jel tako ?!- Ma jok ja nisam više ovde odselio sam se još pre deset godina odkad smo prodali kuću..I reč po reč ispričasmo se mi i rekoh mu da naiđe kad oće i dam mu adresu na koju da dođe..
Nije dugo prošlo nedelja osvanula, lep sunčan dan kad neko lego na zvono a taman smo ustali ja i moja baba i kafu počeli piti, kad ja na špijunku vidim neke ljude sa poklonima a ne poznajem ih ?! Kad s druge strane jak prodoran glas vikne- Otvaraj ta vrata šta viriš ko je kad znaš da sam ja..Gde si Pero stari druže nisam te vidio trideset a čuo sigurno dvadeset godina isprozdravišemo se i uđosmo u kuću. Začas spremi smo šta ćemo pojesti i popiti na sred avlije i roštilj okrenu smo ubrzo i zaseli da se podsetimo starih vremena. Reč po reč o silnim obavezama i životnim problemama se dotaklo i političke teme na koje sam zdravo alergičan i počela je žestoka rasprava ko je u pravu, oni ili mi..
Poseta se završila ubrzo kad je moj bruder Pera vidno iznerviran i crvenilom u licu svojoj ženi dobaci- Milice idemo kući treba da odemo do moje sestre kasnije a obećali smo im doći, a treba i voziti do kuće..A ja mu dobacih- Di ćeš sad kad je najlepše da popijemo još koju, a ja sam znao za njegov jadac čim se malo iznervira i kad nije bilo po njegovom on bi znao kvariti šatru i kući išao..Malo još posedili i rastašemo se uz kisele osmehe i priče da dođemo do njih čim se malo skrase sa kućom..
Dani i meseci prolaziše a poruka ni poziva niotkuda u par navrata sam pokušao da ga kontaktiram ali bez uspeha, a baba mi reče- Šta ga zoveš više vidiš da neće da se vidi sa tobom zdravo se naljutio zbog onih..A ti si mu samo reko istinu a sam je počeo o svemu tome a znam da ti ne voleš politiku u svojoj kući..- Pa jest baba dobro ti kažeš nek ide u materinu i ovako se nije dvaeast godina javljao a ne mora ni sad…Naši penzionerski životi nastaviše svojim porodičnim okupljanjem a moj bruder Pera tek posle od nekih naših zajedničkih prijatelja čuh da se slupao i jedva živu glavu izvukoh..Ja na telefon da proverim kad mu se javi žena- Eno ga na terasi samo kuka i komentariše ne može nigde slomio je nogu kad smo se sudarili pre dva meseca..Da mi ga na telefon a on slabo progovara na moja pitanja kako je i što ga nema ovih meseci od kako smo se zadnji put videli ?!
Reših da odem do njega da ga vidim i tako otidoh pa poljubih vrata jednom, dvared znam da je unutra a ne otvara a ja viknem- Sad sam bio kod tebe i zaboravi na mene tvrdoglava mazgo zbog čega se ti ljutiš…I čujem vrata se polako otvaraju on na vratima sa štapom reče- Ajd unutra na rakiju..Samo smo sedeli i ćutali bez nekih velikih reči u slabo osvetljenoj sobi sa spuštenim roletnama pijackujući onu rakiju jednu pa drugu ode litra..Pera počne pričati ko navijen kao je srećan što sam došao i nije znao kako da me nazove jer se naljutio za glupost a to mu je i žena bila rekla ali nije mogao od sramote..
I tako ja i moj brat Pera smo nastavili da se družimo i dalje dok ne vidismo dno one flaše. Zagrljeni ostado smo na kauču dnevne sobe do neka doba kad me baba pozvaše na telefon- Pa gdi si ti celi dan znaš da treba da idemo na pijacu..A ja joj reče- Evo me kod mog brata upravo se prisećamo starih vremena a možda ću ostati kod njega i da spavam ?!- Samo ti ostani nemoj se ni vraćati kad se otrezniš znaš gdi ti je kuća..A meni nije puno trebalo otvori smo i drugu flašu i za sve pare se dobro opustimo..A posle toga i moj brat propriča na čisto srpskom bez zamuckivanja a do tad se stalno šamarao s padeži…
Autor:Goran Popnovakov 2020
