PRAZNIČNI DANI
Praznične euforije još ne jenjavaju dočekujući još preostale familijarne praznike. Ljudi su u žurbi i troše poslednje čekove za namirnice i mesec koji je načičkan crvenim slovima u crkvenom kalendaru. Ostali su svoje bankovne račune i kreditne kartice još prošle godine ispraznili posetama smešnog čikice u crvenom odelu veseloj deci i dobijenim novogodišnjim paketićima na pozorišnim predstavama. Svi su ga vukli za dugačku bradu na koju je rado ponosan sa pitanjima svih- A meni paket deda mraze ?! Na koje odgovarao- Polako deco svi ćete dobiti…Posle dugog sedenja na tvrdoj stolici sedi čikica se zahvalio svima sedajući u crni automobil nepoznate marke gdi mu se gubi svaki trag u nepoznatom pravcu.
Praznični dani se još ogledaju posetama marketima nervoznih ljudi sa dugačkim spiskovima vijajući akcije robnih marki i neizbežnim sudaranjem kolica podivljalih kupoholičara kao da im život zavisi od toga…Pri izlasku iz zagušljivog objekta i nesnosne gužve sa natovarenim kolicima sumiramo račune i sa dozom olakšanja odlazimo svojim kućama gde sve ponovo proživljavamo kroz komentare i sočne psovke kako su opet sve poskupili i da ta sniženja nisu ništa nego do šarene laže za naivne ljude.
A kada sve prođe ostaje kiseo osmeh na licu i pogledom u prazan šlajpik sa mišlju kad će se ovi praznični dani svršiti, mesec dugačak a do plate još treba kaskati. A dogodine opet ista euforija, radovanja i nerviranja i tako svake godine i one tamo i one…
