MOMAČKI ŽIVOT

Ide mlađani šarov našim šorom sveže zalizan i okupan u obližnjem potoku blizu sela sa čoporom nekih rasa drugara zaurlevajući nove hitove mladih nada i zvezde u usponu vesele pudle Linde iz velikog grada. Av, avvv auuuu, avav vavvv ponavljajući poznate stihove koja se širila kao miris od pečenja il roštilja, kad očekuju sočne koske da im neko prebaci preko plota..Prolazeći pored starog duda, staro društvo grizu buve i glabajući ostatke od ručka onomad izvađeni iz kanti…

Vule ih onako priupita- Avvv auuuarrr, šta ima pajtosi stari kako je kod vas u sokaku, jel ima neka mačka za vijanje ?!- Rarrrahhh, bile neke matore mačketeni al sve pocrkale ima to već po godine..Tek po koji pacov doluta al ga mi začas sredimo i tako…

– Rrrgghshh, Ajte kerovi jedni pozdrav. Krenuše do bircuza ne bili sreli neke nove keruše jer su znali da se tu skupljaju čekajući ožderane gazde i tamo kod dućana takođe..Vule krajičkom oka spazi svoju keru sva zajapurena ko vepar trči iz onog sokaka, valjda je pobegla od kuće preskočivši plot jer je znala da on ne vole da čeka ni tren..

-Rahhh, a vidim da je kritika od prošlog puta uticala , taman na vreme si stigla a i ja sam sad iz onog sokaka dospeo sa ovim mojim kerovima.. Počeli se se njuškati i od napred do nazad i lizati ušesa i njuške, u jednom trenutku podižu se repovi izgubivši se u obližnjoj šumici..

Prođoše punih dva meseca iz nekog sokaka su se čuli neka zaurlevanja, kad kod Vuleta se okupili pajtosi da zaliju svežim mlekom štenjenjem njegove Ribice. Mati i kučići su dobro svi ponavljaju sa čestitkama i željama da budu kao njiov veliki tata da vataju one mačeće lopove i lisice iz atara, kao i dosadne pacove…A Vule pijan od sreće i popijenog mlakog mleka zaspo pored duda pokrivši si se opalim lišćem sanjavši svoj momački život i neke nove kere iz komšiluka..

Autor:Goran Popnovakov 2020