LIŠĆE

Napadalo požutelo lišće s drveta u svim nijansama žute i braon do crne koje je prekrile sve jendeke, staze, krovove i oluke s kuća i široke šorove i sokake…

Ne možeš ih skupiti na gomilu toliko ih ima da možeš jedno veliko brdo napraviti i na njima spuštati se sa sankama il lopatama i praviti velike grudve lišća s blatom onako sočne ne bili gađali konje il zalutale kerove nevaljali derani..

Beše neki u selu Vasa što je stalno išo uzočin palio i baco đubrad gdi god je stigo. Palio u avliji i znao zadimiti celi sokak, te je znalo tako smrdeti pa to je bilo strašno kad se pomeša sa stajskim. Te bi ga svi stali bogarati zbog toga al on nije mario ?! I samo komentarisao- Šta ću vam ja ?! Danima je to trajalo dok ne bi svo lišće spalio i smirio…A posle nas mučio sa dimljenjem kobasica i još sa čim…

A ostali u selu beše baš vredni skupiše na gomilu u velikim kesama ostavljali ispred ćuprija dok ne prođu smećari i negde odnesu..A prazni šorovi ostadoše ogoljeni kao kakve ošišane ovce i pogledom si mogo dobaciti sa jednog na drugi kraj sela i videti samo zvonik naše crkve. A koji se leti nije mogo videti od silnih krošnji koje su izrasle davajući debelu ladovinu kad se prodavo bostan il spavalo ispod duda…

Autor:Goran Popnovakov 2020