ČEKAJUĆI

Godo je, barem u mom slučaju, neko od ukućana ko ćeme obradovati rečima da je kupio mirišljavi i mekani.. Da, bio sam inače na prestolu na moje veliko razočaranje. Srećom, poneo sam telefon sa sobom, za ne daj Bože… Zaista ne tražim puno, bilo bi dosta par listova neke ukrštenice ili srednje strane iz Dnevnika i meni bi život daleko lepše izgledao. Ne tražim neki fensi troslojni uber kul papir koji sam radi pos’o, trenutno bi i parče crvene šmirgle dobro došlo.

Nada umire poslednja, kažu, ali mi to ne uliva neko poverenje da će se uskoro nešto desiti. Ma blenta sam umesto da odbijem trenutak kada sam Mici rekao- Da na pitanje- Hoćeš da ti skuvam kafu na moj način i takve nema nigde ?! A bila je kao i svaki prosečni duži espreso bez mleka, samo što je u ovoj bilo nešto da sam jedva stigo i zamalo da nije bilo- Bežte noge… A Mica izgleda kao avion da sam moro da istrpim i neku zrtvu da podnesem i pored skuvanog bućkuriša kojeg inače ne volem. Nije bio red da je odbijem kad me je tako lepo ponudila. Mislim da bi mi vratila istom merom kada bih i ja njoj ponudio…To je inače prva komšinica do stana raspuštenica bez dece idealna prilika za…

Već je dosta vremena prošlo, a ni traga ni glasa od mog spasioca. Polako tonem u ambis koja predstavlja voda na prestolu i koja pomalo curka iz kotlića koja probi uši. Dobrih sat i frtalj sedim ovde bespomoćan, i zavisim od drugih. Kao da sam neka baba drndara koja se ne može sama okupati pa snajka mora doći da mi istrlja leđa. A nisam ! Kažu sve tete iz zgrade da sam već veliki dečko i da se i dalje sećaju kako sam deka Peru udario šakom u stomak jer nam je uzeo loptu i nije hteo da vrati.- Pravi deran ! ‘Oćemo ga ženit’ skoro ? To su te duhovite opaske koje slušam skoro svaki put kada sretnem nekoga od njih. Prestaje to polako, verovatno zbog toga što one polako ali sigurno odlaze štrikajući čarape za zimu na onom svetu.

Polako ulazim u drugi sat svog maratonskog obavljanja velike..Ali i dalje nema nikoga. Mada, čovek ima dosta vremena da razmišlja o svemu dok sedi na tronu da sam od silnog razmišljanja zaspo. Tek posle dva sata polako se čuje zvuk zvonceta na bravi i škripu vrata kad ono moja lepša polovina donosi spas u zadnji čas sa glasnim uzvicima- Dragi stigla sam jesam li ti nedostajala …

Autor:Goran Popnovakov 2020