NA IVICI
Beše to baš davno kad sam ko mali deran napravio požar u kući, napravio veliko s.. Kad sam zaboravio da sam uključio šporet i stavio večeru da se podgreje ono od ručka što smo imali i onomad što je matori skuvo sa debelom zaprškom pasulj sa rebarcima da prste poližeš i još što god pride..Kuvao ga je tri sata sa onim šarencem i krompirom sa rebarcima pa malo zaljućen i dobro zakiseo za sirćetom.. IJu što smo ga voleli da ga jedemo sa dva tanjira nismo počinjalI a ponekad i tri kako je ko mogo ?! Mi smo imali naviku za večeru da se dobro napucamo svega, a posle je bilo bežte noge..Il dobro zadimili prostor gde smo obitavli oko šporeta i kolor televizora EI Niš gdi smo gledali popularne serje o… Pa dobro zagrejali oko astala i stolice koje je pucalo sve pod nama od silnog puštanja ruža vetrova…
Dobro je to zavatilo i zadimilo da je celu kuću prekrilo i vatrogasci bi pozvani da gase zagoreli pasulj od tri dana koji je bio prste da poližeš..Čak bi i njih pozvali na ljuti pasulj ali situacija je diktirala svoje..Plakali smo svi i matori, i deda i baba a keva je bila na ivici nervnog sloma šta je opet doživela od mene po hiljaditi put…Kao onomad kad sam došao baš lep, beo i okoreo od kreča iz velike jame gdi sam upao blizu kuće gdi je matori ostavio za kuću tih godina kad smo je pravili..Pa ondak kad sam proso paradajz koji se kuvo u onoj oraniji, srećom da je ostolo za koju flašu. Pa kad sam se nabo na ekser, ili kad sam se sav odero kad sam se opaučio u ono kuću na lakat kad sam spušto s brda sa tečinim biciklom kad sam pobegao od kuće..Sav ga skrljo slomio vile i kočnice, iskrivio točkove i probušio gume..Ma divota jedna od života i tu je keva skoro bila na ivici ?!
Pa kad sam prelazio neku drvenu banderu koja je bila preko nekog velikog jendeka postavljena gdi su poštari uvodili telefone po selu. A ja da se dokažem nekim devojčicama pa onako na jednoj nozi skakutao preko nje i tako skliznem i nabijem se na neki klin koji beše ukucan u nju i dobro je sredim skoro da čašicu kolena nisam probio i tako….A posle pričao neistine da sam pao sa dedinog bicikla.
Stođavo jedan sam bio i kad sam pošao u više škole kad sam se latio flaširanih i ladnih napitaka i zavijača krdža istih sam skoro ponavljao događaje iz rane mladosti kad sam došao baš lepo nabaren i legao u krevet i kad mi je opušak cigare pao na lepi tepih i lagano počeo da izgoreva i pali sve oko mene….A dim na sve strane dobro da se nisam ugušio i upalio kuću…Ma čudo jedan od derana kakav sam bio a keva po običaju komentarisala -Opet on ?! I tako godine prođoše što kažu ostarilo se, život ide dalje moji nas napustiše a i dalje imam one detinjaste misli i scene koje mi se vraćaju i posle toliko godina šta sam sve radio ko klinac i kako sam nervirao kevu koja je uvek bila na ivici nervnog sloma. A fala Bogu imam i dostojne naslednike ali nikad nisu bili toliki uncuti koji su bili spremni da se popnu na čardak kod čika Stipe, ukradu višnje i izlome grane sa istoj, popnu na silos zadruge i beru zovu za sok koju je tetka pravila svake godine..Imao bi ja toga još da vam reknem i mogao bi da vam pišem sastave o mojoj pokojnog babi i njenom slomu živaca i što god drugom..
Autor:Goran Popnovakov 2021
