MIRIS POLJSKOG CVEĆA
Miris poljskog sveća mi se urezao u sećanje kad sam se onomad našao na jednoj ledini vraćajući se preko Fruške gore kući i na jednom obronku iste primetio nepregledna polja šarolikog poljskog cveća. Morao sam da se zaustavim i da čudom načudim tom kontrastu boja i bezbroj vrsti cveća koji su ispuštale neke neodoljive vanvremenske opijajuće mirise koju su me u momentu ošamutile i vratile na trenutke sreće i radosti koje sam proveo kao klinac igrajući se u velikoj travi blizu kuće koja je toliko bila izrasla da se odrastao čovek tačno mogao izgubiti u njoj..
Igrajući se žmurke sa drugarima u toj travuljini i obližnjem salašu čike Mike koji je znao biti pravi namćor i vijati nas klince za koju slomljenu granu u krošnjama i par višanja i ruštova koje smo mu mi derani znali opelještiti i posle istim košticama gađati i pljuckati po selu druge..
Sunce na nebu visoko se podiglo sa prijatnim povetarcom koji mi proređene kose mrsio a ja sa zatvorenim očima i mislima koje su se negde gubille u daljini. I usput zahvatio nekoliko vlasi trave i par stabiljki šarenog cveća koje su me prosto zakopale na tom mestu sa zvucima radosnih ptica na drvećima i onako duboko udahnuo i pomirisao iste koje su tada zamirisale neobjašnjivim i opijajućim mirisom proleća ne dajući mi se pomaći…
Ko zna koliko bi se ovde još zadržao da nisam izgubio pojam o vremenu i da nije nesretni telefon zazvonio i prekinuo prolećnu idilu i bajkoviti miris poljskog cveća ?!
Autor:Goran Popnovakov 2021
