JURIŠ

Evo već skoro četristo dana se vrtimo u krug od kada je čudna, prevtrljiva, neobična i podmukla bolest napravila od nas inatne i čudnovate ljude punih ideja i elana spremnih za nove izazove. U svakom tenutku smo spremni da reagujemo da li u pozitivnom ili negativnom smislu, da li levo ili desno da se uhvatimo zajednički u kolo oko spomenika našem svetovnom vođi i junaku i zapevamo pesmu protesta.

Jurišamo ko muve bez glave ni sami ne znamo kuda. Neko levo a neko desno sluđeni od svih onih koji nas prave ludim i zbunjenima, a normalni ostaju ukopani od istih koji su nas lagali da to nije za nas i nije zdravo ?! A prvi poletili na sabirno mesto i prozivku uredno prijavljeni bojeći za svoju malenkost šireći cinizam među svetom.

Druge stvari se sad veličaju, sputavaju i na svetlost dana skrivene tajne otkrivaju posle toliko vremena. Svet poznatih se ruši kao kule od karata, a bogati postaju još bogatiji rušeći i gazeći sve pred sobom sa kopljima i zastavam na vrhu. Tapkamo u mestu sa planovima o odlasku na pusta ostrva naših bratskih komšija koji nas sa oduševljenjem iščekuju da potrošimo svu godišnju ušteđevinu, a samo još treba potvrda naših šefova o odlasku..

Jurišnici ponekad prođu silne prepreke koje su pred njima postavljeni, ali upadnu i u veliki ambis beznađa i očaja gde ne mogu da nađu izlaz iz situacije koje diktitira neko drugi. Jurišamo ka nepoznatom ali se nedamo vraćajući se uvek u neka sretnija vremena kada smo svi bili slobodni a večiti optimizam nam vraća izgubljeni osmeh sa lica kada smo…

I sad dok čekamo naših pet minuta vreme prolazi i menja se u svakom trenutku sa izlazećim suncem i prolaznim oblakom koji juriša u novi i veći da napravi veliku oluju od naših života ?!

Autor:Goran Popnovakov 2021